Приче Соломонове 7
1 Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
Synu můj, ostříhej řečí mých, a přikázaní má schovej u sebe.
2 Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
Ostříhej přikázaní mých, a živ budeš, a naučení mého jako zřítelnice očí svých.
3 Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
Přivaž je na prsty své, napiš je na tabuli srdce svého.
4 Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
Rci moudrosti: Sestra má jsi ty, a rozumnost přítelkyní jmenuj,
5 Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
Aby tě ostříhala od ženy cizí, od postranní, jenž řečmi svými lahodí.
6 Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
Nebo z okna domu svého okénkem vyhlédaje,
7 И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
Viděl jsem mezi hloupými, spatřil jsem mezi mládeží mládence bláznivého.
8 Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
Kterýž šel po ulici vedlé úhlu jejího, a cestou k domu jejímu kráčel,
9 У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
V soumrak, u večer dne, ve tmách nočních a v mrákotě.
10 А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
A aj, žena potkala ho v ozdobě nevěstčí a chytrého srdce,
11 Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
Štěbetná a opovážlivá, v domě jejím nezůstávají nohy její,
12 Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
Jednak vně, jednak na ulici u každého úhlu úklady činící.
13 И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
I chopila jej, a políbila ho, a opovrhši stud, řekla jemu:
14 Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
Oběti pokojné jsou u mne, dnes splnila jsem slib svůj.
15 Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
Protož vyšla jsem vstříc tobě, abych pilně hledala tváři tvé, i nalezla jsem tě.
16 Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
Koberci jsem obestřela lůže své, s řezbami a prostěradly Egyptskými,
17 Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
Vykadila jsem pokojík svůj mirrou a aloe a skořicí.
18 Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
Poď, opojujme se milostí až do jitra, obveselíme se v milosti.
19 Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
Nebo není muže doma, odšel na cestu dalekou.
20 Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
Pytlík peněz vzal s sebou, v jistý den vrátí se do domu svého.
21 Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
I naklonila ho mnohými řečmi svými, a lahodností rtů svých přinutila jej.
22 Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
Šel za ní hned, jako vůl k zabití chodívá, a jako blázen v pouta, jimiž by trestán byl.
23 Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
Dokudž nepronikla střela jater jeho, pospíchal jako pták k osídlu, nevěda, že ono bezživotí jeho jest.
24 Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
Protož nyní, synové, slyšte mne, a pozorujte řečí úst mých.
25 Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
Neuchyluj se k cestám jejím srdce tvé, aniž se toulej po stezkách jejích.
26 Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
Nebo mnohé zranivši, porazila, a silní všickni zmordováni jsou od ní.
