Приче Соломонове 6
1 Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
Mi sone, if thou hast bihiyt for thi freend; thou hast fastned thin hoond at a straunger.
2 Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
Thou art boundun bi the wordis of thi mouth; and thou art takun with thin owne wordis.
3 Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
Therfor, my sone, do thou that that Y seie, and delyuere thi silf; for thou hast fallun in to the hond of thi neiybore. Renne thou aboute, haste thou, reise thi freend;
4 Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
yyue thou not sleep to thin iyen, nether thin iyeliddis nappe.
5 Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
Be thou rauyschid as a doo fro the hond; and as a bridde fro aspiyngis of the foulere.
6 Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
O! thou slowe man, go to the `amte, ether pissemyre; and biholde thou hise weies, and lerne thou wisdom.
7 Нема вођу ни управитеља ни господара;
Which whanne he hath no duyk, nethir comaundour, nether prince;
8 И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
makith redi in somer mete to hym silf, and gaderith togidere in heruest that, that he schal ete.
9 Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
Hou long schalt thou, slow man, slepe? whanne schalt thou rise fro thi sleep?
10 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
A litil thou schalt slepe, a litil thou schalt nappe; a litil thou schalt ioyne togidere thin hondis, that thou slepe.
11 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
And nedynesse, as a weigoere, schal come to thee; and pouert, as an armed man. Forsothe if thou art not slow, thi ripe corn schal come as a welle; and nedynesse schal fle fer fro thee.
12 Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
A man apostata, a man vnprofitable, he goith with a weiward mouth;
13 Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
he bekeneth with iyen, he trampith with the foot, he spekith with the fyngur,
14 Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
bi schrewid herte he ymagyneth yuel, and in al tyme he sowith dissenciouns.
15 Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
His perdicioun schal come to hym anoon, and he schal be brokun sodeynli; and he schal no more haue medecyn.
16 На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
Sixe thingis ben, whyche the Lord hatith; and hise soule cursith the seuenthe thing.
17 Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
Hiye iyen, a tunge liere, hondis schedinge out innocent blood,
18 Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
an herte ymagynynge worste thouytis, feet swifte to renne in to yuel,
19 Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
a man bringynge forth lesingis, a fals witnesse; and him that sowith discordis among britheren.
20 Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
Mi sone, kepe the comaundementis of thi fadir; and forsake not the lawe of thi modir.
21 Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
Bynde thou tho continueli in thin herte; and cumpasse `to thi throte.
22 Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
Whanne thou goist, go tho with thee; whanne thou slepist, kepe tho thee; and thou wakynge speke with tho.
23 Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
For the comaundement of God is a lanterne, and the lawe is liyt, and the blamyng of techyng is the weie of lijf;
24 Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
`that the comaundementis kepe thee fro an yuel womman, and fro a flaterynge tunge of a straunge womman.
25 Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
Thin herte coueite not the fairnesse of hir; nether be thou takun bi the signes of hir.
26 Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
For the prijs of an hoore is vnnethe of o loof; but a womman takith the preciouse soule of a man.
27 Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
Whether a man mai hide fier in his bosum, that hise clothis brenne not;
28 Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
ethir go on colis, and hise feet be not brent?
29 Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
So he that entrith to the wijf of his neiybore; schal not be cleene, whanne he hath touchid hir.
30 Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
It is not greet synne, whanne a man stelith; for he stelith to fille an hungri soule.
31 Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
And he takun schal yelde the seuenthe fold; and he schal yyue al the catel of his hous, and schal delyuere hym silf.
32 Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
But he that is avouter; schal leese his soule, for the pouert of herte.
33 Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
He gaderith filthe, and sclaundrith to hym silf; and his schenschip schal not be don awei.
34 Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
For the feruent loue and strong veniaunce of the man schal not spare in the dai of veniaunce,
35 Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
nether schal assente to the preieris of ony; nether schal take ful many yiftis for raunsum.
