Приче Соломонове 6
1 Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
[My] son, if thou become surety for thy friend, thou shalt deliver thine hand to an enemy.
2 Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
For a man's own lips become a strong snare to him, and he is caught with the lips of his own mouth.
3 Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
[My] son, do what I command thee, and deliver thyself; for on thy friend's account thou art come into the power of evil [men]: faint not, but stir up even thy friend for whom thou art become surety.
4 Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
Give not sleep to thine eyes, nor slumber with thine eyelids;
5 Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
that thou mayest deliver thyself as a doe out of the toils, and as a bird out of a snare.
6 Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
Go to the ant, O sluggard; and see, and emulate his ways, and become wiser than he.
7 Нема вођу ни управитеља ни господара;
For whereas he has no husbandry, nor any one to compel him, and is under no master,
8 И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
he prepares food for himself in the summer, and lays by abundant store in harvest. Or go to the bee, and learn how diligent she is, and how earnestly she is engaged in her work; whose labours kings and private men use for health, and she is desired and respected by all: though weak in body, she is advanced by honouring wisdom.
9 Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
How long wilt thou lie, O sluggard? and when wilt thou awake out of sleep?
10 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
Thou sleepest a little, and thou restest a little, and thou slumberest a short [time], and thou foldest thine arms over thy breast a little.
11 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
Then poverty comes upon thee as an evil traveller, and want as a swift courier: but if thou be diligent, thine harvest shall arrive as a fountain, and poverty shall flee away as a bad courier.
12 Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
A foolish man and a transgressor goes in ways that are not good.
13 Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
And the same winks with the eye, and makes a sign with his foot, and teaches with the beckonings of his fingers.
14 Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
[His] perverse heart devises evils: at all times such a one causes troubles to a city.
15 Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
Therefore his destruction shall come suddenly; overthrow and irretrievable ruin.
16 На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
For he rejoices in all things which God hates, and he is ruined by reason of impurity of soul.
17 Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
The eye of the haughty, a tongue unjust, hands shedding the blood of the just;
18 Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
and a heart devising evil thoughts, and feet hastening to do evil, —[are hateful to God].
19 Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
An unjust witness kindles falsehoods, and brings on quarrels between brethren.
20 Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
[My] son, keep the laws of thy father, and reject not the ordinances of thy mother:
21 Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
but bind them upon thy soul continually, and hang them as a chain about thy neck.
22 Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
Whensoever thou walkest, lead this along and let it be with thee; that it may talk with thee when thou wakest.
23 Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
For the commandment of the law is a lamp and a light; a way of life; reproof also and correction:
24 Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
to keep thee continually from a married woman, and from the calumny of a strange tongue.
25 Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
Let not the desire of beauty overcome thee, neither be thou caught by thine eyes, neither be captivated with her eyelids.
26 Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
For the value of a harlot is as much as of one loaf; and a woman hunts for the precious souls of men.
27 Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
Shall any one bind fire in his bosom, and not burn his garments?
28 Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
or will any one walk on coals of fire, and not burn his feet?
29 Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
So is he that goes in to a married woman; he shall not be held guiltless, neither any one that touches her.
30 Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
It is not to be wondered at if one should be taken stealing, for he steals that when hungry he may satisfy his soul:
31 Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
but if he should be taken, he shall repay sevenfold, and shall deliver himself by giving all his goods.
32 Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
But the adulterer through want of sense procures destruction to his soul.
33 Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
He endures both pain and disgrace, and his reproach shall never be wiped off.
34 Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
For the soul of her husband is full of jealousy: he will not spare in the day of vengeance.
35 Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
He will not forego [his] enmity for any ransom: neither will he be reconciled for many gifts.
