Приче Соломонове 5
1 Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
My son, pay attention to my wisdom. Turn your ear to my understanding:
2 Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
that you may maintain discretion, that your lips may preserve knowledge.
3 Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
For the lips of an adulteress drip honey. Her mouth is smoother than oil,
4 Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
But in the end she is as bitter as wormwood, and as sharp as a two-edged sword.
Her feet go down to death. Her steps lead straight to Sheol. (Sheol h7585)
6 Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
She gives no thought to the way of life. Her ways are crooked, and she doesn't know it.
7 Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
Now therefore, son, listen to me. Do not depart from the words of my mouth.
8 Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
Remove your way far from her. Do not come near the door of her house,
9 Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
lest you give your honor to others, and your years to the merciless;
10 Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
lest strangers feast on your wealth, and your labors enrich another man's house.
11 И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
You will groan at your latter end, when your flesh and your body are consumed,
12 И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
and say, "How I have hated instruction, and my heart despised reproof;
13 И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
neither have I obeyed the voice of my teachers, nor turned my ear to those who instructed me.
14 Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
I have come to the brink of utter ruin, in the midst of the gathered assembly."
15 Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
Drink water out of your own cistern, running water out of your own well.
16 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
Should your springs overflow in the streets, streams of water in the public squares?
17 Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
Let them be for yourself alone, not for strangers with you.
18 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
Let your spring be blessed. Rejoice in the wife of your youth.
19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
A loving doe and a graceful deer—let her breasts satisfy you at all times. Be captivated always with her love.
20 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
For why should you, my son, be captivated with an adulteress? Why embrace the bosom of another?
21 Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
For the ways of man are before the eyes of the LORD. He examines all his paths.
22 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
The evil deeds of the wicked ensnare him. The cords of his sin hold him firmly.
23 Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
He will die for lack of instruction. In the greatness of his folly, he will go astray.
