Приче Соломонове 31
1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
The wordis of Lamuel, the king; the visioun bi which his modir tauyte hym.
2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
What my derlyng? what the derlyng of my wombe? what the derlyng of my desiris?
3 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
Yyue thou not thi catel to wymmen, and thi richessis to do awei kyngis.
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
A! Lamuel, nyle thou yiue wyn to kingis; for no pryuete is, where drunkenesse regneth.
5 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
Lest perauenture thei drynke, and foryete domes, and chaunge the cause of the sones of a pore man.
6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
Yyue ye sidur to hem that morenen, and wyn to hem that ben of bitter soule.
7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
Drinke thei, and foryete thei her nedinesse; and thenke thei no more on her sorewe.
8 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
Opene thi mouth for a doumb man,
9 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
and opene thi mouth for the causes of alle sones that passen forth. Deme thou that that is iust, and deme thou a nedi man and a pore man.
10 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
Who schal fynde a stronge womman? the prijs of her is fer, and fro the laste endis.
11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
The herte of hir hosebond tristith in hir; and sche schal not haue nede to spuylis.
12 Чини му добро, а не зло, свега века свог.
Sche schal yelde to hym good, and not yuel, in alle the daies of hir lijf.
13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
Sche souyte wolle and flex; and wrouyte bi the counsel of hir hondis.
14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
Sche is maad as the schip of a marchaunt, that berith his breed fro fer.
15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
And sche roos bi nyyt, and yaf prey to hir meyneals, and metis to hir handmaidis.
16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
Sche bihelde a feeld, and bouyte it; of the fruyt of hir hondis sche plauntide a vyner.
17 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
Sche girde hir leendis with strengthe, and made strong hir arm.
18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
Sche taastide, and siy, that hir marchaundie was good; hir lanterne schal not be quenchid in the niyt.
19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
Sche putte hir hondis to stronge thingis, and hir fyngris token the spyndil.
20 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
Sche openyde hir hond to a nedi man, and stretchide forth hir hondis to a pore man.
21 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
Sche schal not drede for hir hous of the cooldis of snow; for alle hir meyneals ben clothid with double clothis.
22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
Sche made to hir a ray cloth; bijs and purpur is the cloth of hir.
23 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
Hir hosebonde is noble in the yatis, whanne he sittith with the senatours of erthe.
24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
Sche made lynnun cloth, and selde; and yaf a girdil to a Chananei.
25 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
Strengthe and fairnesse is the clothing of hir; and sche schal leiye in the laste dai.
26 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
Sche openyde hir mouth to wisdom; and the lawe of merci is in hir tunge.
27 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
Sche bihelde the pathis of hir hous; and sche eet not breed idili.
28 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
Hir sones risiden, and prechiden hir moost blessid; hir hosebonde roos, and preiside hir.
29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
Many douytris gaderiden richessis; thou passidist alle.
30 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
Fairnesse is disseiuable grace, and veyn; thilke womman, that dredith the Lord, schal be preisid.
31 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
Yyue ye to hir of the fruyt of hir hondis; and hir werkis preise hir in the yatis.
