Приче Соломонове 28

1 Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.

Dei gudlause flyr um ingen deim elter, dei rettferdige er som ungløva trygge.

2 Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.

Syndar eit land, fær det mange herrar, men hev folket mykje vit, varer retten lenge.

3 Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.

Ein fatig herre som trykkjer dei arme, er eit regn som herjar og ikkje gjev brød.

4 Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.

Dei som gjeng ifrå lovi, prisar dei gudlause, men dei som held lovi, harmast på deim.

5 Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.

Vonde folk skynar ikkje kva rett er, men dei som søkjer Herren, skynar alt.

6 Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.

Betre er ein fatigmann som ferdast lytelaust, enn ein rikmann som er rang og gjeng tvo vegar.

7 Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.

Den som agtar på rettleiding, er ein vitug son, men den som hev lag med øydarar, fører skam yver far sin.

8 Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.

Den som aukar si eiga med renta og oker, han sankar åt den som er god mot dei arme.

9 Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.

Um ein vil venda øyra burt og ikkje høyra lovi, er jamvel bøni hans ein styggedom.

10 Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.

Den som villar ærlegt folk inn på ein vond veg, han skal stupa i si eigi grav, men dei lytelause skal erva det som godt er.

11 Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.

Ein rikmann tykkjer han er vis, men ein fatigmann med vit granskar honom ut.

12 Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.

Held dei rettferdige høgtid, stend det herleg til, men når gudlause kjem seg upp, lyt ein leita etter folk.

13 Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.

Den som dyl misgjerningarne sine, hev ikkje lukka med seg, men den som sannar deim og vender seg ifrå deim, han finn miskunn.

14 Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.

Sæl den mannen som alltid ottast, men den som gjer hjarta sitt hardt, han fell i ulukka.

15 Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.

Burande løva og ein grådig bjørn er gudlaus hovding yver fatigt folk.

16 Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.

Du hovding fatig på vit og rik på vald! Dei som hatar urett vinning, skal liva lenge.

17 Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.

Ein mann med blodskuld yver seg er på flugt alt til gravi, ingen må hjelpa honom.

18 Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.

Den som ferdast lytelaust, vert frelst, men den range tvivegs-farar fell på den eine.

19 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.

Den som dyrkar si jord, fær nøgdi av brød, men den som fer etter fåfengt, fær nøgdi av armod.

20 Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.

Ein trufast mann fær rik velsigning, men den som renner etter rikdom, vert ei urefst.

21 Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.

Det er’kje godt når ein gjer mannemun, men mang ein mann vert brotsmann for ein brødbit.

22 Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.

I bråhast vil den ovundsjuke verta rik, og han veit’kje at vanråd vil koma på han.

23 Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.

Den som refser ein mann, vinn seg takk til slutt meir enn den som smeikjer med tunga si.

24 Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.

Den som plundrar far sin og mor si og segjer: «Det er ikkje synd, » han er øydelands lagsbror.

25 Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.

Den vinnekjære valdar trætta, men den som lit på Herren, fær kveikjing.

26 Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.

Den som lit på vitet sitt, han er ein dåre, men den som vandrar i visdom, vert frelst.

27 Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.

Den som gjev den fatige, vantar inkje, men den som let att augo, fær mykje banning yver seg.

28 Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.

Når gudlause kjem seg upp, då gøymer folk seg, men når dei gjeng til grunns, då aukar dei rettferdige.