Приче Соломонове 27
1 Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
Boast not of to-morrow; for thou knowest not what the next day shall bring forth.
2 Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
Let thy neighbour, and not thine own mouth, praise thee; a stranger, and not thine own lips.
3 Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
A stone is heavy, and sand cumbersome; but a fool's wrath is heavier than both.
4 Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
Wrath is merciless, and anger sharp: but envy can bear nothing.
5 Бољи је јавни укор него тајна љубав.
Open reproofs are better than secret love.
6 Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
The wounds of a friend are more to be trusted than the spontaneous kisses of an enemy.
7 Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
A full soul scorns honeycombs; but to a hungry soul even bitter things appear sweet.
8 Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
As when a bird flies down from its own nest, so a man is brought into bondage whenever he estranges himself from his own place.
9 Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
The heart delights in ointments and wines and perfumes: but the soul is broken by calamities.
10 Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
Thine own friend, and thy father's friend, forsake not; and when thou art in distress go not into thy brother's house: better is a friend [that is] near than a brother living far off.
11 Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
Son, be wise, that thy heart may rejoice; and remove thou from thyself reproachful words.
12 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
A wise man, when evils are approaching, hides himself; but fools pass on, and will be punished.
13 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
Take away the man's garment, (for a scorner has passed by) whoever lays waste another's goods.
14 Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
Whosoever shall bless a friend in the morning with a loud voice, shall seem to differ nothing from one who curses [him].
15 Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
On a stormy day drops [of rain] drive a man out of his house; so also does a railing woman [drive a man] out of his own house.
16 Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
The north wind is sharp, but it is called by name propitious.
17 Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
Iron sharpens iron; and a man sharpens his friend's countenance.
18 Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
He that plants a fig-tree shall eat the fruits of it: so he that waits on his own master shall be honoured.
19 Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
As faces are not like [other] faces, so neither are the thoughts of men.
Hell and destruction are not filled; so also are the eyes of men insatiable. [He that fixes his eye is an abomination to the Lord; and the uninstructed do not restrain their tongue.] (Sheol h7585)
21 Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
Fire is the trial for silver and gold; and a man is tried by the mouth of them that praise him. The heart of the transgressor seeks after mischiefs; but an upright heart seeks knowledge.
22 Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
Though thou scourge a fool, disgracing him in the midst of the council, thou wilt [still] in no wise remove his folly from him.
23 Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
Do thou thoroughly know the number of thy flock, and pay attention to thine herds.
24 Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
For a man [has] not strength and power for ever; neither does he transmit it from generation to generation.
25 Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
Take care of the herbage in the field, and thou shalt cut grass, and gather the mountain hay;
26 Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
that thou mayest have [wool of] sheep for clothing: pay attention to the land, that thou mayest have lambs.
27 И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
[My] son, thou hast from me words very useful for thy life, and for the life of thy servants.
