Приче Соломонове 27
1 Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
Nechlub se dnem zítřejším, nebo nevíš, coť ten den přinese.
2 Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
Nechať tě chválí jiní, a ne ústa tvá, cizí, a ne rtové tvoji.
3 Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
Tíž má kamen, a váhu písek, ale hněv blázna těžší jest nad to obé.
4 Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
Ukrutnátě věc hněv a prudká prchlivost, ale kdo ostojí před závistí?
5 Бољи је јавни укор него тајна љубав.
Lepší jest domlouvání zjevné, než milování tajné.
6 Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
Bezpečnější rány od přítele, než lahodná líbání nenávidícího.
7 Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
Duše sytá pohrdá i medem, ale duši lačné každá hořkost sladká.
8 Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
Jako pták zaletuje od hnízda svého, tak muž odchází od místa svého.
9 Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
Mast a kadění obveseluje srdce; tak sladkost přítele víc než rada vlastní.
10 Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
Přítele svého a přítele otce svého neopouštěj, a do domu bratra svého nechoď v čas bídy své; lepšíť jest soused blízký, než bratr daleký.
11 Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
Buď moudrý, synu můj, a obvesel srdce mé, ať mám co odpovědíti tomu, kdož mi utrhá.
12 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
Opatrný vida zlé, vyhne se, ale hloupí předce jdouce, těžkosti docházejí.
13 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
Vezmi roucho toho, kterýž slíbil za cizího, a od toho, kdo za cizozemku slíbil, základ jeho.
14 Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
Tomu, kdož dobrořečí příteli svému hlasem velikým, ráno vstávaje, za zlořečení počteno bude.
15 Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
Kapání ustavičné v čas přívalu, a žena svárlivá rovní jsou sobě;
16 Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
Kdož ji schovává, schovává vítr, a jako mast v pravici voněti bude.
17 Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
Železo železem se ostří; tak muž zostřuje tvář přítele svého.
18 Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
Kdo ostříhá fíku, jídá ovoce jeho; tak kdo ostříhá pána svého, poctěn bude.
19 Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
Jakož u vodě tvář proti tváři se ukazuje, tak srdce člověka člověku.
Propast a zahynutí nebývají nasyceni, tak oči člověka nasytiti se nemohou. (Sheol h7585)
21 Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
Teglík stříbra a pec zlata zkušuje, tak člověka pověst chvály jeho.
22 Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
Bys blázna i v stupě mezi krupami píchem zopíchal, neodejde od něho bláznovství jeho.
23 Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
Pilně přihlídej k dobytku svému, pečuj o stáda svá.
24 Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
Nebo ne na věky trvá bohatství, ani koruna do pronárodu.
25 Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
Když zroste tráva, a ukazuje se bylina, tehdáž ať se shromažďuje seno s hor.
26 Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
Beránkové budou k oděvu tvému, a záplata pole kozelci.
27 И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
Nadto dostatek mléka kozího ku pokrmu tvému, ku pokrmu domu tvého, a živnosti děvek tvých.
