Приче Соломонове 22
1 Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
Betere is a good name, than many richessis; for good grace is aboue siluer and gold.
2 Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
A riche man and a pore man metten hem silf; the Lord is worchere of euer eithir.
3 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
A felle man seeth yuel, and hidith him silf; and an innocent man passid, and he was turmentid bi harm.
4 Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
The ende of temperaunce is the drede of the Lord; richessis, and glorye, and lijf.
5 Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
Armuris and swerdis ben in the weie of a weiward man; but the kepere of his soule goith awey fer fro tho.
6 Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
It is a prouerbe, A yong wexynge man bisidis his weie, and whanne he hath wexe elde, he schal not go awei fro it.
7 Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
A riche man comaundith to pore men; and he that takith borewyng, is the seruaunt of the leenere.
8 Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
He that sowith wickidnes, schal repe yuels; and the yerde of his yre schal be endid.
9 Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
He that is redi to merci, schal be blessid; for of his looues he yaf to a pore man. He that yyueth yiftis, schal gete victorie and onour; forsothe he takith awei the soule of the takeris.
10 Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
Caste thou out a scornere, and strijf schal go out with hym; and causis and dispisyngis schulen ceesse.
11 Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
He that loueth the clennesse of herte, schal haue the kyng a freend, for the grace of hise lippis.
12 Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
The iyen of the Lord kepen kunnyng; and the wordis of a wickid man ben disseyued.
13 Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
A slow man schal seie, A lioun is withoutforth; Y schal be slayn in the myddis of the stretis.
14 Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
The mouth of an alien womman is a deep diche; he to whom the Lord is wrooth, schal falle in to it.
15 Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
Foli is boundun togidere in the herte of a child; and a yerde of chastisyng schal dryue it awey.
16 Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
He that falsli chalengith a pore man, to encreesse hise owne richessis, schal yyue to a richere man, and schal be nedi.
17 Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
My sone, bowe doun thin eere, and here thou the wordis of wise men; but sette thou the herte to my techyng.
18 Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
That schal be fair to thee, whanne thou hast kept it in thin herte, and it schal flowe ayen in thi lippis.
19 Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
That thi trist be in the Lord; wherfor and Y haue schewid it to thee to dai.
20 Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
Lo! Y haue discryued it in thre maneres, in thouytis and kunnyng,
21 Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
that Y schulde schewe to thee the sadnesse and spechis of trewthe; to answere of these thingis to hem, that senten thee.
22 Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
Do thou not violence to a pore man, for he is pore; nethir defoule thou a nedi man in the yate.
23 Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
For the Lord schal deme his cause, and he schal turmente hem, that turmentiden his soule.
24 Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
Nyle thou be freend to a wrathful man, nether go thou with a wood man;
25 Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
lest perauenture thou lerne hise weies, and take sclaundir to thi soule.
26 Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
Nyle thou be with hem that oblischen her hondis, and that proferen hem silf borewis for dettis; for if he hath not wherof he schal restore,
27 Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
what of cause is, that thou take awei hilyng fro thi bed?
28 Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
Go thou not ouer the elde markis, whiche thi faders han set.
29 Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
Thou hast seyn a man smert in his werk; he schal stonde bifore kyngis, and he schal not be bifor vnnoble men.
