Приче Соломонове 19

1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.

Лучше бедный, ходящий в своей непорочности, нежели богатый со лживыми устами, и притом глупый.

2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.

Нехорошо душе без знания, и торопливый ногами оступится.

3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.

Глупость человека извращает путь его, а сердце его негодует на Господа.

4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.

Богатство прибавляет много друзей, а бедный оставляется и другом своим.

5 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.

Лжесвидетель не останется ненаказанным, и кто говорит ложь, не спасется.

6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.

Многие заискивают у знатных, и всякий - друг человеку, делающему подарки.

7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.

Бедного ненавидят все братья его, тем паче друзья его удаляются от него: гонится за ними, чтобы поговорить, но и этого нет.

8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.

Кто приобретает разум, тот любит душу свою; кто наблюдает благоразумие, тот находит благо.

9 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.

Лжесвидетель не останется ненаказанным, и кто говорит ложь, погибнет.

10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.

Неприлична глупцу пышность, тем паче рабу господство над князьями.

11 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.

Благоразумие делает человека медленным на гнев, и слава для него - быть снисходительным к проступкам.

12 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.

Гнев царя - как рев льва, а благоволение его - как роса на траву.

13 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.

Глупый сын - сокрушение для отца своего, и сварливая жена - сточная труба.

14 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.

Дом и имение - наследство от родителей, а разумная жена - от Господа.

15 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.

Леность погружает в сонливость, и нерадивая душа будет терпеть голод.

16 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.

Хранящий заповедь хранит душу свою, а нерадящий о путях своих погибнет.

17 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.

Благотворящий бедному дает взаймы Господу, и Он воздаст ему за благодеяние его.

18 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.

Наказывай сына своего, доколе есть надежда, и не возмущайся криком его.

19 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.

Гневливый пусть терпит наказание, потому что, если пощадишь его, придется тебе еще больше наказывать его.

20 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.

Слушайся совета и принимай обличение, чтобы сделаться тебе впоследствии мудрым.

21 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.

Много замыслов в сердце человека, но состоится только определенное Господом.

22 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.

Радость человеку - благотворительность его, и бедный человек лучше, нежели лживый.

23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.

Страх Господень ведет к жизни, и кто имеет его, всегда будет доволен, и зло не постигнет его.

24 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.

Ленивый опускает руку свою в чашу, и не хочет донести ее до рта своего.

25 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.

Если ты накажешь кощунника, то и простой сделается благоразумным; и если обличишь разумного, то он поймет наставление.

26 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.

Разоряющий отца и выгоняющий мать - сын срамной и бесчестный.

27 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.

Перестань, сын мой, слушать внушения об уклонении от изречений разума.

28 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.

Лукавый свидетель издевается над судом, и уста беззаконных глотают неправду.

29 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.

Готовы для кощунствующих суды, и побои - на тело глупых.