Приче Соломонове 14

1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

חכמות נשים בנתה ביתה ואולת בידיה תהרסנו

2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

הולך בישרו ירא יהוה ונלוז דרכיו בוזהו

3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

בפי-אויל חטר גאוה ושפתי חכמים תשמורם

4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

באין אלפים אבוס בר ורב-תבואות בכח שור

5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

עד אמונים לא יכזב ויפיח כזבים עד שקר

6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

בקש-לץ חכמה ואין ודעת לנבון נקל

7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

לך מנגד לאיש כסיל ובל-ידעת שפתי-דעת

8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

חכמת ערום הבין דרכו ואולת כסילים מרמה

9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

אולים יליץ אשם ובין ישרים רצון

10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

לב--יודע מרת נפשו ובשמחתו לא-יתערב זר

11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

בית רשעים ישמד ואהל ישרים יפריח

12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

יש דרך ישר לפני-איש ואחריתה דרכי-מות

13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

גם-בשחק יכאב-לב ואחריתה שמחה תוגה

14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

מדרכיו ישבע סוג לב ומעליו איש טוב

15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

פתי יאמין לכל-דבר וערום יבין לאשרו

16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

חכם ירא וסר מרע וכסיל מתעבר ובוטח

17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

קצר-אפים יעשה אולת ואיש מזמות ישנא

18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

נחלו פתאים אולת וערומים יכתרו דעת

19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

שחו רעים לפני טובים ורשעים על-שערי צדיק

20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

גם-לרעהו ישנא רש ואהבי עשיר רבים

21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

בז-לרעהו חוטא ומחונן עניים (ענוים) אשריו

22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

הלוא-יתעו חרשי רע וחסד ואמת חרשי טוב

23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

בכל-עצב יהיה מותר ודבר-שפתים אך-למחסור

24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

עטרת חכמים עשרם אולת כסילים אולת

25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

מציל נפשות עד אמת ויפח כזבים מרמה

26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

ביראת יהוה מבטח-עז ולבניו יהיה מחסה

27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

יראת יהוה מקור חיים-- לסור ממקשי מות

28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

ברב-עם הדרת-מלך ובאפס לאם מחתת רזון

29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

ארך אפים רב-תבונה וקצר-רוח מרים אולת

30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

חיי בשרים לב מרפא ורקב עצמות קנאה

31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

עשק דל חרף עשהו ומכבדו חנן אביון

32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

ברעתו ידחה רשע וחסה במותו צדיק

33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

בלב נבון תנוח חכמה ובקרב כסילים תודע

34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

צדקה תרומם-גוי וחסד לאמים חטאת

35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.

רצון-מלך לעבד משכיל ועברתו תהיה מביש