< Приче Соломонове 12 >

1 Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
Kdo miluje cvičení, miluje umění; kdož pak nenávidí domlouvání, nemoudrý jest.
2 Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
Dobrý nalézá lásku u Hospodina, ale muže nešlechetného potupí Bůh.
3 Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
Nebývá trvánlivý člověk v bezbožnosti, kořen pak spravedlivých nepohne se.
4 Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
Žena statečná jest koruna muže svého, ale jako hnis v kostech jeho ta, kteráž k hanbě přivodí.
5 Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
Myšlení spravedlivých jsou pravá, rady pak bezbožných lstivé.
6 Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
Slova bezbožných úklady činí krvi, ústa pak spravedlivých vytrhují je.
7 Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
Vyvráceni bývají bezbožní tak, aby jich nebylo, ale dům spravedlivých ostojí.
8 Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
Podlé toho, jakž rozumný jest, chválen bývá muž, převráceného pak srdce bude v pohrdání.
9 Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
Lepší jest nevzácný, kterýž má služebníka, nežli ten, kterýž sobě slavně počíná, a nemá chleba.
10 Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
Pečuje spravedlivý o život hovádka svého, srdce pak bezbožných ukrutné jest.
11 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
Kdo dělá zemi svou, nasycen bývá chlebem; ale kdož následuje zahalečů, blázen jest.
12 Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
Žádostiv jest bezbožný obrany proti zlému, ale kořen spravedlivých způsobuje ji.
13 Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
Do přestoupení rtů zapletá se zlostník, ale spravedlivý vychází z ssoužení.
14 Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
Z ovoce úst každý nasycen bude dobrým, a odplatu za skutky člověka dá jemu Bůh.
15 Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
Cesta blázna přímá se zdá jemu, ale kdo poslouchá rady, moudrý jest.
16 Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
Hněv blázna v tentýž den poznán bývá, ale opatrný hanbu skrývá.
17 Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
Kdož mluví pravdu, ohlašuje spravedlnost, svědek pak falešný lest.
18 Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
Někdo vynáší řeči podobné meči probodujícímu, ale jazyk moudrých jest lékařství.
19 Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
Rtové pravdomluvní utvrzeni budou na věky, ale na kratičko jazyk lživý.
20 Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
V srdci těch, kteříž zlé obmýšlejí, bývá lest, v těch pak, kteříž radí ku pokoji, veselí.
21 Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
Nepotká spravedlivého žádná těžkost, bezbožní pak naplněni budou zlým.
22 Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
Ohavností jsou Hospodinu rtové lživí, ale ti, jenž činí pravdu, líbí se jemu.
23 Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
Člověk opatrný tají umění, ale srdce bláznů vyvolává bláznovství.
24 Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
Ruka pracovitých panovati bude, lstivá pak musí dávati plat.
25 Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
Starost v srdci člověka snižuje ji, ale věc dobrá obveseluje ji.
26 Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
Vzácnější jest nad bližního svého spravedlivý, cesta pak bezbožných svodí je.
27 Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
Nebude péci fortelný, což ulovil, ale člověk bedlivý statku drahého nabude.
28 На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
Na stezce spravedlnosti jest život, a cesta stezky její nesmrtelná jest.

< Приче Соломонове 12 >