Приче Соломонове 11
1 Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
A gileful balaunce is abhominacioun anentis God; and an euene weiyte is his wille.
2 Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
Where pride is, there also dispising schal be; but where meeknesse is, there also is wisdom.
3 Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
The simplenesse of iust men schal dresse hem; and the disseyuyng of weiward men schal destrie hem.
4 Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
Richessis schulen not profite in the dai of veniaunce; but riytfulnesse schal delyuere fro deth.
5 Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
The riytfulnesse of a simple man schal dresse his weie; and a wickid man schal falle in his wickidnesse.
6 Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
The riytfulnesse of riytful men schal delyuere hem; and wickid men schulen be takun in her aspiyngis.
7 Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
Whanne a wickid man is deed, noon hope schal be ferther; and abidyng of bisy men schal perische.
8 Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
A iust man is delyuered from angwisch; and a wickid man schal be youun for hym.
9 Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
A feynere bi mouth disseyueth his freend; but iust men schulen be deliuered bi kunnyng.
10 Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
A citee schal be enhaunsid in the goodis of iust men; and preysyng schal be in the perdicioun of wickid men.
11 Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
A citee schal be enhaunsid bi blessing of iust men; and it schal be distried bi the mouth of wickid men.
12 Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
He that dispisith his freend, is nedi in herte; but a prudent man schal be stille.
13 Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
He that goith gilefuli, schewith priuetees; but he that is feithful, helith the priuetee of a freend.
14 Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
Where a gouernour is not, the puple schal falle; but helthe `of the puple is, where ben many counsels.
15 Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
He that makith feith for a straunger, schal be turmentid with yuel; but he that eschewith snaris, schal be sikur.
16 Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
A graciouse womman schal fynde glorie; and stronge men schulen haue richessis.
17 Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
A merciful man doith wel to his soule; but he that is cruel, castith awei, yhe, kynnesmen.
18 Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
A wickid man makith vnstable werk; but feithful mede is to hym, that sowith riytfulnesse.
19 Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
Merci schal make redi lijf; and the suyng of yuels `schal make redi deth.
20 Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
A schrewid herte is abhomynable to the Lord; and his wille is in hem, that goen symply.
21 Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
Thouy hond be in the hond, an yuel man schal not be innocent; but the seed of iust men schal be sauyd.
22 Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
A goldun `sercle, ether ryng, in the `nose thrillis of a sowe, a womman fair and fool.
23 Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
The desir of iust men is al good; abiding of wickid men is woodnesse.
24 Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
Sum men departen her owne thingis, and ben maad richere; other men rauyschen thingis, that ben not hern, and ben euere in nedynesse.
25 Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
A soule that blessith, schal be maad fat; and he that fillith, schal be fillid also.
26 Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
He that hidith wheete `in tyme, schal be cursid among the puplis; but blessyng schal come on the heed of silleris.
27 Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
Wel he risith eerli, that sekith good thingis; but he that is a serchere of yuels, schal be oppressid of tho.
28 Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
He that tristith in hise richessis, schal falle; but iust men schulen buriowne as a greene leef.
29 Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
He that disturblith his hows, schal haue wyndis in possessioun; and he that is a fool, schal serue a wijs man.
30 Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
The fruyt of a riytful man is the tre of lijf; and he that takith soulis, is a wijs man.
31 Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
If a iust man receyueth in erthe, how miche more an vnfeithful man, and synnere.
