Приче Соломонове 10
1 Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.
The parablis of Salomon. A wijs sone makith glad the fadir; but a fonned sone is the sorewe of his modir.
2 Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.
Tresouris of wickidnesse schulen not profite; but riytfulnesse schal delyuere fro deth.
3 Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.
The Lord schal not turmente the soule of a iust man with hungur; and he schal distrie the tresouns of vnpitouse men.
4 Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.
A slow hond hath wrouyt nedynesse; but the hond of stronge men makith redi richessis. Forsothe he that enforsith to gete `ony thing bi leesyngis, fedith the wyndis; sotheli the same man sueth briddis fleynge.
5 Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.
He that gaderith togidere in heruest, is a wijs sone; but he that slepith in sommer, is a sone of confusioun.
6 Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.
The blessing of God is ouer the heed of a iust man; but wickidnesse hilith the mouth of wickid men.
7 Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.
The mynde of a iust man schal be with preisingis; and the name of wickid men schal wexe rotun.
8 Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.
A wijs man schal resseyue comaundementis with herte; a fool is betun with lippis.
9 Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.
He that goith simpli, goith tristili; but he that makith schrewid hise weies, schal be opyn.
10 Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.
He that bekeneth with the iye, schal yyue sorewe; a fool schal be betun with lippis.
11 Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.
The veyne of lijf is the mouth of a iust man; but the mouth of wickid men hilith wickidnesse.
12 Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.
Hatrede reisith chidingis; and charite hilith alle synnes.
13 На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.
Wisdom is foundun in the lippis of a wise man; and a yerd in the bak of him that is nedi of herte.
14 Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.
Wise men hiden kunnyng; but the mouth of a fool is nexte to confusioun.
15 Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.
The catel of a riche man is the citee of his strengthe; the drede of pore men is the nedynesse of hem.
16 Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.
The werk of a iust man is to lijf; but the fruyt of a wickid man is to synne.
17 Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.
The weie of lijf is to him that kepith chastising; but he that forsakith blamyngis, errith.
18 Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.
False lippis hiden hatrede; he that bringith forth dispisinge is vnwijs.
19 У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.
Synne schal not faile in myche spekyng; but he that mesurith hise lippis, is moost prudent.
20 Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.
Chosun siluer is the tunge of a iust man; the herte of wickid men is for nouyt.
21 Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.
The lippis of a iust man techen ful manye men; but thei that ben vnlerned, schulen die in nedinesse of herte.
22 Благослов Господњи обогаћава а без муке.
The blessing of the Lord makith riche men; and turment schal not be felowschipid to hem.
23 Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.
A fool worchith wickidnesse as bi leiyyng; but `wisdom is prudence to a man.
24 Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.
That that a wickid man dredith, schal come on hym; the desire of iust men schalbe youun to hem.
25 Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.
As a tempeste passynge, a wickid man schal not be; but a iust man schal be as an euerlastynge foundement.
26 Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.
As vynegre noieth the teeth, and smoke noieth the iyen; so a slow man noieth hem that senten hym in the weie.
27 Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
The drede of the Lord encreesith daies; and the yeeris of wickid men schulen be maad schort.
28 Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.
Abiding of iust men is gladnesse; but the hope of wickid men schal perische.
29 Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.
The strengthe of a symple man is the weie of the Lord; and drede to hem that worchen yuel.
30 Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.
A iust man schal not be moued with outen ende; but wickid men schulen not dwelle on the erthe.
31 Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.
The mouth of a iust man schal bringe forth wisdom; the tunge of schrewis schal perische.
32 Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.
The lippis of a iust man biholden pleasaunt thingis; and the mouth of wickid men byholdith weiward thingis.
