Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
LOS proverbios de Salomón, hijo de David, rey de Israel:
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
Para entender sabiduría y doctrina; para conocer las razones prudentes;
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
Para recibir el consejo de prudencia, justicia, y juicio y equidad;
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
Para dar sagacidad á los simples, y á los jóvenes inteligencia y cordura.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
Oirá el sabio, y aumentará el saber; y el entendido adquirirá consejo;
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
Para entender parábola y declaración; palabras de sabios, y sus dichos oscuros.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
El principio de la sabiduría es el temor de Jehová: los insensatos desprecian la sabiduría y la enseñanza.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Oye, hijo mío, la doctrina de tu padre, y no desprecies la dirección de tu madre:
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
Porque adorno de gracia serán á tu cabeza, y collares á tu cuello.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Hijo mío, si los pecadores te quisieren engañar, no consientas.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Si dijeren: Ven con nosotros, pongamos asechanzas á la sangre, acechemos sin motivo al inocente;
Los tragaremos vivos como el sepulcro, y enteros, como los que caen en sima; (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
Hallaremos riquezas de todas suertes, henchiremos nuestras casas de despojos;
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
Echa tu suerte entre nosotros; tengamos todos una bolsa:
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
Hijo mío, no andes en camino con ellos; aparta tu pie de sus veredas:
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
Porque sus pies correrán al mal, é irán presurosos á derramar sangre.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Porque en vano se tenderá la red ante los ojos de toda ave;
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
Mas ellos á su propia sangre ponen asechanzas, y á sus almas tienden lazo.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Tales son las sendas de todo el que es dado á la codicia, [la cual] prenderá el alma de sus poseedores.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
La sabiduría clama de fuera, da su voz en las plazas:
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
Clama en los principales lugares de concurso; en las entradas de las puertas de la ciudad dice sus razones:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
¿Hasta cuándo, oh simples, amaréis la simpleza, y los burladores desearán el burlar, y los insensatos aborrecerán la ciencia?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Volveos á mi reprensión: he aquí yo os derramaré mi espíritu, y os haré saber mis palabras.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Por cuanto llamé, y no quisisteis; extendí mi mano, y no hubo quien escuchase;
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
Antes desechasteis todo consejo mío, y mi reprensión no quisisteis:
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
También yo me reiré en vuestra calamidad, y me burlaré cuando [os] viniere lo que teméis;
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
Cuando viniere como una destrucción lo que teméis, y vuestra calamidad llegare como un torbellino; cuando sobre vosotros viniere tribulación y angustia.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Entonces me llamarán, y no responderé; buscarme han de mañana, y no me hallarán:
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Por cuanto aborrecieron la sabiduría, y no escogieron el temor de Jehová,
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
Ni quisieron mi consejo, y menospreciaron toda reprensión mía:
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Comerán pues del fruto de su camino, y se hartarán de sus consejos.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
Porque el reposo de los ignorantes los matará, y la prosperidad de los necios los echará á perder.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Mas el que me oyere, habitará confiadamente, y vivirá reposado, sin temor de mal.
