< Филипљанима 3 >
1 А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер све једно да вам пишем мени није досадно, а вама је потребно.
2 Чувајте се од паса, чувајте се од злих посленика, чувајте се од сечења.
3 Јер ми смо обрезање који духом Богу служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело.
4 Премда бих се и ја могао уздати у тело. Ако ко други мисли да се може уздати у тело, ја још већма,
5 Који сам обрезан осми дан, од рода Израиљевог, колена Венијаминовог, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј.
6 По ревности гоних цркву Божију, по правди законској бих без мане.
7 Но шта ми беше добитак оно примих за штету Христа ради.
8 Јер све држим за штету према преважном познању Христа Исуса Господа свог, ког ради све оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем,
9 И да се нађем у Њему, не имајући своје правде која је од закона, него која је од вере Исуса Христа, правду која је од Бога у вери;
10 Да познам Њега и силу васкрсења Његовог и заједницу Његових мука, да будем налик на смрт Његову,
11 Да бих, како достигао у васкрсење мртвих;
12 Не као да већ достигох или се већ саврших, него терам не бих ли достигао као што ме достиже Христос Исус.
13 Браћо! Ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се,
14 И трчим к белези, к дару горњег звања Божијег у Христу Исусу.
15 Који смо год дакле савршени овако да мислимо; ако ли шта друго мислите, и ово ће вам Бог открити.
16 Али шта достигосмо у ономе једнако да мислимо, и по оном правилу да живимо.
17 Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за углед.
18 Јер многи ходе, за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, непријатељи крста Христовог;
19 Којима је свршетак погибао, којима је Бог трбух, и слава у сраму њиховом, који земаљски мисле.
20 Јер је наше живљење на небесима, откуда и Спаситеља очекујемо Господа свог Исуса Христа,
21 Који ће преобразити наше понижено тело да буде једнако телу славе Његове, по сили да може све себи покорити.
