4 Мојсијева 11
1 После стаде се тужити народ да му је тешко; а то не би по вољи Господу; и кад Господ чу, разгневи се; и распали се на њих огањ Господњи, и сажеже крајње у логору.
The people were complaining in the ears of YHWH. When YHWH heard it, his anger was kindled; and YHWH's fire burnt among them, and consumed some of the outskirts of the camp.
2 Тада завапи народ к Мојсију, а Мојсије се помоли Господу, и угаси се огањ.
The people cried to Moses; and Moses prayed to YHWH, and the fire abated.
3 И прозва се оно место Тавера, јер се распали на њих огањ Господњи.
The name of that place was called Taberah, because YHWH's fire burnt among them.
4 А светина што беше међу њима, беше врло лакома, те и синови Израиљеви стадоше плакати говорећи: Ко ће нас нахранити меса?
The mixed multitude that was among them lusted exceedingly: and the children of Israel also wept again, and said, "Who will give us flesh to eat?
5 Опоменусмо се риба што јеђасмо у Мисиру забадава, и краставаца и диња и лука црног и белог.
We remember the fish, which we ate in Egypt for nothing; the cucumbers, and the melons, and the leeks, and the onions, and the garlic;
6 А сада посахну душа наша, нема ништа осим мане пред очима нашим.
but now we have lost our appetite. There is nothing at all except this manna to look at."
7 А мана беше као семе коријандрово, а боја му беше као боја у бдела.
The manna was like coriander seed, and its appearance like the appearance of bdellium.
8 И излажаше народ, те купљаху, и мељаху на жрвњима или туцаху у ступама, и куваху у котлу, или мешаху погаче; а укус јој беше као укус од новог уља.
The people went around, gathered it, and ground it in mills, or beat it in mortars, and boiled it in pots, and made cakes of it. Its taste was like the taste of fresh oil.
9 И кад падаше роса по логору ноћу, падаше с њом и мана.
When the dew fell on the camp in the night, the manna fell on it.
10 И чу Мојсије где народ плаче у породицама својим, сваки на вратима од шатора свог; и Господ се разгневи врло, и Мојсију би тешко.
Moses heard the people weeping throughout their families, every man at the door of his tent; and the anger of YHWH was kindled greatly; and Moses was displeased.
11 Па рече Мојсије Господу: Зашто учини такво зло слузи свом? И зашто не нађох милости пред Тобом, него метну на ме терет свега народа овог?
Moses said to YHWH, "Why have you treated with your servant so badly? Why haven't I found favor in your sight, that you lay the burden of all this people on me?
12 Еда ли ја зачех сав овај народ? Еда ли га ја родих, кад ми кажеш: Изнеси га у наручју свом, као што носи дојиља дете, у ону земљу за коју си се заклео оцима њиховим.
Have I conceived all this people? Have I brought them forth, that you should tell me, 'Carry them in your bosom, as a nurse carries a nursing infant, to the land which you swore to their fathers?'
13 Откуда мени меса да дам свему овом народу? Јер плачу преда мном говорећи: Дај нам меса да једемо.
Where could I get meat to give to all this people? For they weep to me, saying, 'Give us meat, that we may eat.'
14 Не могу ја сам носити сав народ овај, јер је тешко за мене.
I am not able to bear all this people alone, because it is too heavy for me.
15 Ако ћеш тако чинити са мном, убиј ме боље, ако сам нашао милост пред Тобом, да не гледам зло своје.
If you treat me this way, please kill me right now, if I have found favor in your sight; and do not let me see my wretchedness."
16 А Господ рече Мојсију: Сабери ми седамдесет људи између старешина Израиљевих, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом.
YHWH said to Moses, "Gather to me seventy men of the elders of Israel, whom you know to be the elders of the people, and officers over them; and bring them to the Tent of Meeting, that they may stand there with you.
17 Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.
I will come down and talk with you there. I will take of the Spirit which is on you, and will put it on them; and they shall bear the burden of the people with you, that you not bear it yourself alone.
18 А народу реци: Приправите се за сутра да једете меса, јер плакасте да Господ чу, и рекосте: Ко ће нас нахранити меса? Јер нам добро беше у Мисиру. Даће вам, дакле, Господ меса и јешћете.
"Say to the people, 'Sanctify yourselves against tomorrow, and you will eat flesh; for you have wept in the ears of YHWH, saying, "Who will give us flesh to eat? For it was well with us in Egypt." Therefore YHWH will give you flesh, and you will eat.
19 Нећете јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана;
You will not eat one day, nor two days, nor five days, neither ten days, nor twenty days,
20 Него цео месец дана, докле вам на нос не удари и не огади вам се, зато што одбацисте Господа који је међу вама и плакасте пред Њим говорећи: Зашто изиђосмо из Мисира?
but a whole month, until it come out at your nostrils, and it is loathsome to you; because that you have rejected YHWH who is among you, and have wept before him, saying, "Why did we come out of Egypt?"'"
21 А Мојсије рече: Шест стотина хиљада пешака има народа, у коме сам, па Ти кажеш: Даћу им меса да једу цео месец дана.
Moses said, "The people, among whom I am, are six hundred thousand men on foot; and you have said, 'I will give them flesh, that they may eat a whole month.'
22 Еда ли ће им се поклати овце и говеда да им достане? Или ће им се покупити све рибе морске да им буде доста?
Shall flocks and herds be slaughtered for them, to be sufficient for them? Shall all the fish of the sea be gathered together for them, to be sufficient for them?"
23 А Господ рече Мојсију: Зар рука Господња неће бити довољна? Видећеш хоће ли бити шта ти рекох или неће.
YHWH said to Moses, "Has YHWH's hand grown short? Now you will see whether my word will happen to you or not."
24 И Мојсије изиђе и рече народу речи Господње; и сабра седамдесет људи између старешина народних, и постави их око шатора.
Moses went out, and told the people the words of YHWH; and he gathered seventy men of the elders of the people, and set them around the Tent.
25 И Господ сиђе у облаку и говори к њему, и узевши од духа који беше на њему метну на оних седамдесет људи старешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад.
YHWH came down in the cloud, and spoke to him, and took of the Spirit that was on him, and put it on the seventy elders: and it happened that when the Spirit rested on them, they prophesied, but they did so no more.
26 А два човека осташе у логору, једном беше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они беху записани, али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у логору.
But two men remained in the camp. The name of one was Eldad, and the name of the other Medad: and the Spirit rested on them; and they were of those who were written, but had not gone out to the Tent; and they prophesied in the camp.
27 И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: Елдад и Модад пророкују у логору.
A young man ran, and told Moses, and said, "Eldad and Medad are prophesying in the camp."
28 А Исус, син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: Мојсије, господару мој, забрани им.
Joshua the son of Nun, the servant of Moses, one of his chosen men, answered, "My lord Moses, forbid them."
29 А Мојсије му одговори: Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих!
Moses said to him, "Are you jealous for my sake? I wish that all YHWH's people were prophets, that YHWH would put his Spirit on them."
30 Потом се врати Мојсије у логор са старешинама Израиљевим.
Moses went into the camp, he and the elders of Israel.
31 Тада се подиже ветар од Господа, и потера од мора препелице, и разасу их по логору на дан хода одовуда и на дан хода одонуда око логора, на два лакта од земље.
A wind from YHWH went out and brought quails from the sea, and let them fall by the camp, about a day's journey on this side, and a day's journey on the other side, around the camp, and about three feet above the ground.
32 И уставши народ цео онај дан и сву ноћ и цео други дан купљаше препелице: и ко накупи најмање накупи десет гомора; и повешаше их себи редом око логора.
The people rose up all that day, and all the night, and all the next day, and gathered the quails. He who gathered least gathered ten homers; and they spread them all abroad for themselves around the camp.
33 Али месо још им беше у зубима, јоште га не поједоше, а Господ се разгневи на народ и удари Господ народ помором врло великим.
While the flesh was yet between their teeth, before it was chewed, the anger of YHWH was kindled against the people, and YHWH struck the people with a very great plague.
34 И прозва се оно место Киврот-Атава јер онде укопаше народ који се беше полакомио.
The name of that place was called Kibroth Hattaavah, because there they buried the people who lusted.
35 И пође народ од Киврот-Атаве у Асирот, и стадоше у Асироту.
From Kibroth Hattaavah the people traveled to Hazeroth; and they stayed at Hazeroth.
