Матеј 27
1 А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.
Ko je prišlo jutro, so se vsi visoki duhovniki in starešine izmed ljudstva posvetovali zoper Jezusa, da ga usmrtijo.
2 И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.
In ko so ga zvezali, so ga odvedli proč ter ga izročili voditelju Ponciju Pilatu.
3 Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама
Potem se je Juda, ki ga je izdal, ko je videl, da je bil obsojen, pokesal in trideset koščkov srebra prinesel nazaj k visokim duhovnikom in starešinam,
4 Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.
rekoč: »Grešil sem, ker sem izdal nedolžno kri.« Oni pa so rekli: »Kaj je to nam? Ti glej na to.«
5 И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.
In srebrne koščke je vrgel v tempelj in odšel ter samega sebe obesil.
6 А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.
Visoki duhovniki pa so vzeli koščke srebra in rekli: »Ni zakonito, da jih damo v zakladnico, ker so cena krvi.«
7 Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.
In posvetovali so se ter z njimi kupili lončarjevo njivo, da bi v njej pokopavali tujce.
8 Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.
Zatorej je bilo to polje do današnjega dne imenovano Njiva krvi.
9 Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;
Tedaj je bilo izpolnjeno to, kar je bilo rečeno po preroku Jeremiju, rekoč: ›In vzeli so trideset koščkov srebra, ceno tistega, ki je bil ocenjen, ki so ga Izraelovi otroci ocenili,
10 И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.
in dali so jih za lončarjevo njivo, kakor mi je določil Gospod.‹
11 А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.
In Jezus je stal pred voditeljem in voditelj ga je vprašal, rekoč: »Ali si ti judovski Kralj?« Jezus mu je rekel: »Ti praviš.«
12 И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.
In ko je bil obtožen od visokih duhovnikov in starešin, ni ničesar odgovoril.
13 Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?
Tedaj mu je Pilat rekel: »Ali ne slišiš, koliko besed pričajo zoper tebe?«
14 И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.
Pa mu ni odgovoril niti na eno besedo, tako, da se je voditelj silno čudil.
15 А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.
Torej, na ta praznik je imel voditelj navado množici izpustiti jetnika, ki bi ga hotela.
16 А тада имаху знатног сужња по имену Варава.
In takrat so imeli opaznega jetnika, imenovanega Baraba.
17 И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?
Ko so bili torej zbrani skupaj, jim je Pilat rekel: »Katerega hočete, da vam izpustim? Baraba ali Jezusa, ki se imenuje Kristus?«
18 Јер знаше да су Га из зависти предали.
Kajti vedel je, da so mu ga izročili zaradi zavisti.
19 А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.
Ko se je usedel na sodni stol, je njegova žena poslala k njemu, rekoč: »Nič ne imej s tem pravičnim človekom, kajti danes sem v sanjah zaradi njega trpela mnoge stvari.«
20 А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
Toda visoki duhovniki in starešine so pregovorili množico, da bi zahtevali Baraba in uničili Jezusa.
21 А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
Voditelj je odgovoril in jim rekel: »Katerega od teh dveh hočete, da vam izpustim?« Rekli so: »Baraba.«
22 Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.
Pilat jim reče: »Kaj naj potem storim z Jezusom, ki se imenuje Kristus?« Vsi so mu rekli: »Križan naj bo.«
23 Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.
In voditelj jim je rekel: »Zakaj, kakšno zlo je storil?« Vendar so še bolj kričali, rekoč: »Križan naj bo.«
24 А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.
Ko je Pilat videl, da niti malo ne more prevladati, temveč da je bil toliko bolj storjen nemir, je vzel vodo in svoje roke umil pred množico, rekoč: »Nedolžen sem pri krvi te pravične osebe; vi glejte na to.«
25 И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.
Potem so vsi ljudje odgovorili in rekli: »Njegova kri bodi na nas in na naših otrocih.«
26 Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.
Tedaj jim je izpustil Baraba in ko je Jezusa prebičal, ga je izročil, da bi bil križan.
27 Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.
Tedaj so voditeljevi vojaki Jezusa vzeli v skupno dvorano in k njemu zbrali vso četo vojakov.
28 И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.
In ga slekli ter mu oblekli škrlatno svečano oblačilo.
29 И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
In ko so spletli krono iz trnja, so jo dali na njegovo glavo in trst v njegovo desnico; in poklekovali so pred njim ter ga zasmehovali, rekoč: »Pozdravljen, judovski Kralj!«
30 И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.
In pljuvali so vanj in vzeli trst ter ga udarjali po glavi.
31 И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.
Potem pa, ko so ga zasmehovali, so z njega slekli svečano oblačilo in nanj nadeli njegova lastna oblačila ter ga odpeljali proč, da ga križajo.
32 И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.
In ko so prišli ven, so našli človeka iz Cirene, Simona po imenu; njega so prisilili, da je nesel njegov križ.
33 И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,
In ko so prišli na kraj, imenovan Golgota, ki se mu reče ›kraj lobanje, ‹
34 Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.
so mu dali piti kisa, pomešanega z žolčem; in ko je le-tega pokusil, ni hotel piti.
35 А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;
Oni pa so ga križali in metaje žreb razdelili njegove obleke, da bi se lahko izpolnilo, kar je bilo rečeno po preroku: ›Moje obleke so si delili med seboj in za mojo suknjo so metali žrebe.‹
36 И сеђаху онде те Га чуваху.
In sedeli so ter ga tam stražili;
37 И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.
in nad njegovo glavo so namestili njegovo napisano obtožbo: TA JE JEZUS, JUDOVSKI KRALJ.
38 Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.
Takrat sta bila tam z njim križana dva tatova, eden na desni roki, drugi pa na levi.
39 А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.
Tisti pa, ki so hodili mimo, so ga zasramovali in zmajevali s svojimi glavami
40 И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.
ter govorili: »Ti, ki podiraš tempelj in ga zgradiš v treh dneh, reši samega sebe. Če si Božji Sin, pridi s križa dol.«
41 А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:
Podobno so ga zasmehovali tudi visoki duhovniki s pisarji in starešinami ter govorili:
42 Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.
»Rešil je druge; samega sebe ne more rešiti. Če je on Izraelov Kralj, naj sedaj pride dol s križa in mu bomo verjeli.
43 Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.
Zaupal je v Boga; naj ga sedaj osvobodi, če ga hoče imeti, kajti rekel je: ›Jaz sem Božji Sin.‹«
44 Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.
Prav tako sta ga sramotila tudi tatova, ki sta bila križana z njim.
45 А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.
Od šeste ure je bila torej tema po vsej deželi do devete ure.
46 А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
Okoli devete ure pa je Jezus z močnim glasom zaklical, rekoč: »Elí, Elí, láma sabahtáni?« kar se reče: »Moj Bog, moj Bog, zakaj si me zapustil?«
47 А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.
Ko so nekateri izmed teh, ki so tam stali, to slišali, so rekli: »Ta človek kliče Elija.«
48 И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.
In eden izmed njih je nemudoma stekel in vzel gobo ter jo napojil s kisom in jo nataknil na trst ter mu dal piti.
49 А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.
Ostali so rekli: »Pústi, naj vidimo, če bo prišel Elija, da ga reši.«
50 А Исус опет повика гласно и испусти душу.
Ko je Jezus z močnim glasom ponovno zavpil, je odposlal duha.
51 И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;
In glej, tempeljsko zagrinjalo se je raztrgalo na dvoje od vrha do tal; in zemlja se je stresla in skale so se razklale;
52 И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;
in grobovi so se odprli; in mnogo teles svetih, ki so spali, je vstalo
53 И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.
in po njegovem vstajenju so prišli iz grobov in odšli v sveto mesto in se mnogim prikazali.
54 А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.
Torej, ko so stotnik in ti, ki so bili z njim, ki so stražili Jezusa, videli potres in te stvari, ki so se zgodile, so se silno bali, rekoč: »Resnično, ta je bil Božji Sin.«
55 И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.
Tam je bilo mnogo žensk, ki so zrle od daleč, ki so Jezusu sledile iz Galileje ter mu stregle,
56 Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.
med katerimi je bila Marija Magdalena in Marija, Jakobova in Jožefova mati ter mati Zebedejevih otrok.
57 А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
Ko je prišel večer, je tja prišel bogataš iz Arimateje, imenovan Jožef, ki je bil tudi sam Jezusov učenec.
58 Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.
Odšel je k Pilatu in prosil za Jezusovo telo. Tedaj je Pilat ukazal, naj bo telo izročeno.
59 И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;
Ko je Jožef vzel telo, ga je ovil v čisto laneno oblačilo
60 И метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.
in ga položil v svojo novo grobnico, ki jo je izklesal v skalo, in k vratom mavzoleja zavalil velik kamen ter odšel.
61 А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу.
In tam sta bili Marija Magdalena in druga Marija, ki sta sedeli nasproti mavzoleju.
62 Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,
Torej naslednji dan, ki je sledil dnevu priprave, so visoki duhovniki in farizeji skupaj prišli k Pilatu,
63 И рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.
rekoč: »Gospod, spominjamo se, da je ta slepar, medtem ko je bil še živ, rekel: ›Po treh dneh bom ponovno vstal.‹
64 Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.
Ukaži torej, da bo mavzolej zavarovan do tretjega dne, da ne pridejo ponoči njegovi učenci ter ga skrivaj odnesejo in rečejo ljudem: ›Obujen je od mrtvih; ‹ tako bo zadnja prevara hujša kakor prva.«
65 Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.
Pilat jim je rekel: »Imate stražo; pojdite svojo pot, naredite to tako varno kakor lahko.«
66 А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.
Tako so šli in zapečatili kamen ter postavili stražo in mavzolej naredili varen.
