Матеј 26
1 И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:
In zgodí se, ko je Jezus vse te besede končal, reče učencem svojim:
2 Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.
Véste, da bo črez dva dní velika noč, in sin človečji bo izdan, da ga križajo.
3 Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;
Tedaj se zberó véliki duhovni in pismarji in starešine naroda na dvoru vélikega duhovna, kteremu je bilo ime Kajfa.
4 И световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.
In posvetujejo se, da bi Jezusa z zvijačo vjeli in umorili.
5 И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
Govorili so pa: Ne na praznik, da se narod ne spunta.
6 А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,
Ko je bil pa Jezus v Betaniji v hiši Simona gobavca,
7 Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.
Pristopi k njemu žena, ktera je imela sklenico dragocene mire, in jo izlije na glavo njegovo, ko je sedel za mizo.
8 А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?
Ko pa učenci njegovi to vidijo, razhudé se, govoreč: Čemu ta potrata?
9 Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.
Ta mira namreč bi se bila mogla za mnogo prodati, in dati se ubogim.
10 А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.
Ko pa Jezus to spazi, reče jim: Kaj delate ženi skrbí? kajti dobro delo je storila na meni.
11 Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
Uboge namreč imate vselej s seboj; mene pa nimate vselej.
12 А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.
Kajti da je izlila to miro na telo moje, storila je to za pokop moj.
13 Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.
Resnično vam pravim: Kjerkoli po vsem svetu se bo oznanjal ta evangelj, povedalo se bo tudi to, kar je ona storila, njej v spomin.
14 Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,
Tedaj odide eden od dvanajsterih, kteremu je bilo ime Juda Iškarijan, k vélikim duhovnom,
15 И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.
In reče: Kaj mi hočete dati, in jaz vam ga bom izdal? Oni mu pa obrekó trideset srebrnikov.
16 И отада тражаше згоду да Га изда.
In odtlej je iskal priložnosti, da ga izdá.
17 А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?
Prvi dan presnih kruhov pa pristopijo učenci k Jezusu in mu rekó: Kje hočeš, da ti pripravimo, da boš jedel velikonočno jagnje?
18 А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.
On pa reče: Pojdite v mesto k temu in temu, in recite mu: Učenik pravi: Čas moj je blizu; pri tebi bom jedel velikonočno jagnje z učenci svojimi.
19 И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.
In učenci storé, kakor jim je Jezus ukazal, in pripravijo velikonočno jagnje.
20 А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.
Ko se je pa zvečerilo, sede za mizo z učenci svojimi.
21 И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.
In ko so jedli, reče: Resnično vam pravim, da me bo eden izmed vas izdal.
22 И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?
In zeló jim se užali, in začnó mu praviti vsak od njih: Ali sem jaz, Gospod?
23 А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.
On pa odgovorí in reče: Ta, ki je omočil z menoj rokó v skledo, ta me bo izdal.
24 Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.
Sin človečji sicer gre, kakor je pisano za-nj; ali gorjé tistemu človeku, kteri sina človečjega izdaja, Bolje bi mu bilo, da se ne bi bil tisti človek rodil.
25 А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.
Juda izdajalec njegov pa odgovorí in reče: Ali sem jaz, rabi? Reče mu: Ti si rekel.
26 И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
Ko so pa jedli, vzeme Jezus kruh, in blagoslovivši, prelomi, in dajal je učencem svojim, govoreč: Vzemite, jejte; to je telo moje.
27 И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;
In vzemši kelih, zahvali, in dá jim, govoreč: Pijte iž njega vsi;
28 Јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.
Kajti to je kri moja novega zakona, ktera se prelija za mnoge v odpuščanje grehov.
29 Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.
Pravim vam pa, da odslej ne bom pil od tega trtnega rodú, do tistega dné, ko ga bom pil z vami novega v kraljestvu očeta svojega.
30 И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.
In ko so odpeli, odidejo na oljsko goro.
31 Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.
Tedaj jim reče Jezus: Vsi vi se boste pohujšali to noč od mene. Kajti pisano je: "Pastirja bom udaril, in razkropile se bodo ovce črede."
32 А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.
Po vstajanji svojem pa pojdem pred vami v Galilejo.
33 А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.
Peter pa odgovorí in mu reče: Če se tudi vsi od tebe pohujšajo, jaz se ne bom nikoli pohujšal.
34 Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
Jezus mu reče: Resnično ti pravim, da to noč, predno bo petelin zapel, zatajil me boš trikrat.
35 Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.
Peter mu pravi: In ko bi moral s teboj umreti, ne bom te zatajil. Tako tudi vsi učenci rekó.
36 Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.
Tedaj pride ž njimi Jezus v vas imenovano Getsemane, in reče učencem: Usedite se tu dotlej, da grem in tam molim.
37 И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.
In vzemši Petra in Zebedejeva dva sina, začne žalovati in obupovati.
38 Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.
Tedaj jim reče: Žalostna je duša moja do smrti; ostanite tu, in čujte z menoj.
39 И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.
In odšedši malo dalje, pade na obraz svoj, in molil je, govoreč: Oče moj! če je mogoče, odide naj ta kelih od mene; ali ne kakor hočem jaz, nego kakor ti.
40 И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?
In prišedši k učencem, najde jih, da spé; ter reče Petru: Tako niste mogli ene ure z menoj prečuti?
41 Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.
Čujte in molite, da ne zajdete v izkušnjavo; duh je sicer krepek, ali telo je slabo.
42 Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.
Zopet odide drugoč; in molil je, govoreč: Oče moj! ako ne more ta kelih oditi od mene, če ga ne pijem, zgódi se volja tvoja.
43 И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.
In prišedši, najde jih zopet, da spé; bile so jim namreč oči otežale.
44 И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.
In pustivši jih, odide zopet; in molil je v tretje, govoreč iste besede.
45 Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.
Tedaj pride k učencem svojim, in reče jim: Spite dalje in počivajte! Glej, ura se je približala, in sin človečji se izdaja grešnikom v roke.
46 Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.
Vstanite, pojdimo! Glej, izdajalec moj se je približal.
47 И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.
In ko je še govoril, glej, pride Juda, eden od dvanajsterih, in ž njim mnogo ljudstva z meči in koli, od vélikih duhovnov in starešin naroda.
48 А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.
Izdajalec njegov jim je pa dal znamenje, govoreč: Kogar bom poljubil, ta je; primite ga.
49 И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.
In precej pristopi k Jezusu, in reče: Zdrav bodi, rabi! in ga poljubi.
50 А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.
Jezus mu pa reče: Prijatelj! po kaj si prišel? Tedaj pristopijo in položé roke svoje na Jezusa in ga vjemó.
51 И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
In glej, eden tistih, kteri so bili z Jezusom, stegne roko svojo in izdere meč svoj, in udari hlapca vélikega duhovna in mu odseka uho.
52 Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.
Tedaj mu velí Jezus: Vtakni meč svoj na mesto njegovo; kajti vsi, kteri primejo za meč, poginili bodo z mečem.
53 Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?
Ali misliš li, da ne morem sedaj očeta svojega prositi, in poslal bi mi več nego dvanajst legijonov angeljev?
54 Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?
Kako bi se pa izpolnila pisma, da mora tako biti?
55 У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.
V ta čas reče Jezus ljudstvu: Kakor na razbojnika ste izšli na me z meči in koli? Vsak dan sem sedel pri vas, učeč v tempeljnu, in niste me zgrabili.
56 А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.
Ali vse to se je zgodilo, da se izpolnijo pisma prerokov. Tedaj ga vsi učenci pusté, in pobegnejo.
57 И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.
A tisti, kteri so Jezusa vjeli, odpeljejo ga k vélikemu duhovnu Kajfu, kjer so se pismarji in starešine zbrali.
58 А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.
A Peter je šel oddaleč za njim, noter do dvora vélikega duhovna; in stopivši noter, sede k hlapcem, da vidi konec.
59 А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;
Véliki duhovni in pismarji in ves zbor so pa iskali lažnjive priče zoper Jezusa, da bi ga umorili.
60 И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,
In ne najdejo je. In da si ravno pristopi mnogo lažnjivih prič, ne najdejo. Naposled pa pristopite dve priči,
61 И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.
In rečete: Ta je rekel: Jaz morem tempelj Božji podreti, in v treh dnéh sezidati ga.
62 И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
In véliki duhoven vstane in mu reče: Ne odgovarjaš li ničesar? Kaj pričajo ti zoper tebe?
63 А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?
Jezus je pa molčal. In véliki duhoven odgovorí in mu reče: Zaklinjam te pri živem Bogu, da nam povej, če si ti Kristus sin Božji?
64 Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.
Jezus mu reče: Ti si rekel. Ali pravim vam: Odslej boste videli sina človečjega, da sedí na desnici moči, in gre na nebeških oblakih.
65 Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.
Tedaj raztrga véliki duhoven oblačila svoja, govoreč: Boga je preklel; kaj nam je še treba prič? Glej, ravnokar ste slišali kletvino njegovo.
66 Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.
Kaj se vam zdí? Oni pa odgovoré in rekó: Smrti je vreden.
67 Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке
Tedaj mu pljunejo v obraz, in bijejo ga za uho; a drugi ga bijejo s pestmi,
68 Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
Govoreč: Prerokuj nam, Kristus! kdo je, ki te je udaril?
69 А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.
Peter je pa sedel zunej na dvoru. Pa pristopi k njemu ena dekla, in reče: Tudi ti i bil z Jezusom Galilejcem.
70 А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.
On na tají pred vsemi, govoreč: Ne vém, kaj praviš.
71 А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.
Ko pa izide k vratom, ugleda ga druga, in reče tistim, kteri so bili tam: Tudi ta je bil z Jezusom Nazarečanom.
72 Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.
In zopet tají s prisego: Ne poznam tega človeka.
73 А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.
Malo potem pa pristopijo tisti, kteri so stali, in rekó Petru: Resnično, tudi ti si izmed njih; saj te tudi govorica tvoja izdaja.
74 Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.
Tedaj se začne rotiti in kleti: Ne poznam tega človeka. In precej zapoje petelin.
75 И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.
In Peter se spomene Jezusove besede, ktero mu je rekel: Predno bo petelin zapel, zatajil me boš trikrat. Ter izide in se britko razjoka.
