Матеј 26
1 И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:
Ie nagado’ Iesoà i hene tsara zay, le hoe re amo mpiama’eo:
2 Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.
Fohi’ areo naho modo ty roe andro le ho tondroke i Fihelañey vaho hasese am-pità’ o Jiosio mb’ an-katae mb’eo i Ana’ ondatiy.
3 Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;
Ie amy zao nifanontoñe an-kiririsan’ anjomba’ i talèm-pisoroñey o mpisorom-beio, naho o Androanavi’ ondatio, Kaiafa ty tahina’ i talè henane zay,
4 И световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.
nikinia hitsepake Iesoà am-pamañahiañe vaho hañohofan-doza.
5 И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
Fe hoe iareo: Tsy hanoeñe amy sabadidakey, hera hidabahorake ondatio.
6 А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,
Ie e Kefare-hananià, añ’anjomba’ i Simona angamae ao t’i Iesoà,
7 Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.
le nisitsitse mb’ ama’e ty rakemba ninday menake saro-bily am-pitavoña vaho nadoa’e añambone’e eo t’ie nidegañe am-pandambañañe eo.
8 А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?
Fe nitorifiha’ o ila’eo
9 Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.
fa inao mete ho naletake ami’ty vili’e ambone i solikey naho nanolorañe o rarakeo.
10 А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.
Iesoà, ie maharofoanañe ze he’e mioza aman’ inoñ’ inoñe, nanao ty hoe: Maneseke ty rakemba tia hao nahareo? Ie nanao raha fanjàka naho nañasoa ahy!
11 Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
Ama’ areo lomoñandro o rarakeo, fe tsy ho ama’ areo nainai’e raho.
12 А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.
I fandeveñañe ahiy ty nañiliña’e solike amo sandrikoo.
13 Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.
Eka! to t’itaroñako te, ndra aia aia ami’ty voatse toy ty itaroñañe ty talili-soa toy, le hitaliliañe i nanoe’ey ho fitiahiañe ahiy.
14 Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,
Le nimb’amo mpisorom-beio mb’eo ty raike amy folo-ro’ amby rey, i atao Jodasy nte-Keriote,
15 И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.
le hoe re: Inoñe ty hanambeza’ areo ahy te aseseko ama’ areo t’i Iesoà. Aa le nilahare’ iareo ty drala volafoty telo-polo.
16 И отада тражаше згоду да Га изда.
Nifototse amy zay, t’ie nipay ty hanesehañe aze.
17 А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?
Ie tañ’andro valoha’ ty fañambenañe i Sabadidake Mofo-tsy-aman-Dalivaiy, le niheo mb’amy Iesoà mb’eo o mpiama’eo nanao ty hoe: Aia ty hañalankaña’ay ho azo ty hikamañe i Fihelañey?
18 А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.
le nanoa’e ty hoe: Akia, mb’an-drova ao mb’ami’ty indaty hanolo-batañe, le anò ty hoe: Hoe t’i Talè: An-titotse ty fotoako, le ama’o ao ty hañambenako i Fihelañey mindre amo mpiamakoo.
19 И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.
Aa le nanoe’o mpiama’eo, vaho hinalanka’ iereo i Fihelañey.
20 А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.
Naho hariva, nidegañe am-pandambañañe eo re mindre amy mpiama’e folo ro’amby rey.
21 И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.
Ie nikama, le nanoa’e ty hoe: Taroñeko ama’ areo te, hifotetse ahy ty raike ama’ areo.
22 И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?
Niriroke iereo, sindre nanao ty hoe ama’e: O Talè, zaho hao?
23 А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.
Le hoe ty natoi’e: I mindre mampijon-tañañ’ amako am-ping’aoy ty handetak’ ahiko.
24 Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.
Hoe t’i Iesoà tam’ iereo: Toe hionjoñe mb’ amy pinatetse ty ama’ey i Ana’ ondatiy, fe hekoheko ami’ty indaty te ie ty nifoterañe i Ana’ ondatiy! Nisoa ho a’ indatiy te tsy naterake.
25 А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.
Hoe ty natoi’ i Jodasy nandentak’ azey: O Raby, zaho hao? Hoe re: Saontsi’o zay.
26 И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
Ie nikama, nandrambe mofo t’i Iesoà, le nañandriañe, naho finola’e vaho nazotso’e amo mpiama’eo ami’ty hoe: Intoy, ikamao, sandriko toy.
27 И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;
Rinambe’e i fitoviy, nandrenge an-dRae’e, le nazotso’e am’iereo vaho nanao ty hoe: Ikamao, inahareo iaby.
28 Јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.
Lioko ami’ty fañina vao toy, ty hadoañe ho ami’ty maro ho fañeferan-kakeo.
29 Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.
Taroñeko ama’ areo te, tsy hinomako ka ty voka’ i vahey ampara’ ty andro hinomako aze vao mindre ama’areo am-pifehean-dikerañ’ ao.
30 И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.
Niavotse iereo, nimb’ am-bohi-Oliva mb’eo.
31 Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.
Le hoe t’i Iesoà tamo mpiama’eo: Hene hanahelo ty amako nahareo te anito-hale, fa pinatetse te, Ho lafaeko ty mpiarake le hiparaitake o añondrio.
32 А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.
Naho fa nitroatse amy havilasiy raho, le hiaolo anahareo mb’e Galilia añe.
33 А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.
Tinoi’ i Petera ty hoe: Ndra t’ie sindre hioje ty ama’o, zaho tsy ho lendeñe.
34 Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
Hoe t’i Iesoà: Eka! to t’itaroñako, Aolo’ ty kekeo akoholahy an-kaleñe itoy, le ihe ty hitety ahy in-telo.
35 Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.
Hoe t’i Petera ama’e: Naho alahatse t’ie hindre havetrake ama’o, zaho tsy hitety azo. Nanoe’ o mpiama’e iabio ka zay.
36 Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.
Le nindre am’iereo mb’an-toetse atao Getsemane ao t’i Iesoà vaho nanao ty hoe amy mpiama’e rey: Miambesara etoa hey, fa homb’ey hoek’ ey raho hihalaly.
37 И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.
Nendese’e t’i Petera naho i ana’ i Zebedio roe rey, naho namototse ho monjetse vaho embetse.
38 Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.
Le hoe re tam’ iereo, Manahelo, te hikenkañe ty fiaiko. Ikalaño naho mitraofa fijilovañe amako.
39 И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.
Nivike mora mb’eo re, niankotrake an-daharañe, le nihalaly ty hoe: Ry Raeko, naho mete; apitsoho amako ty fitovy toy; fe tsy ty lahako, fa o satri’oo.
40 И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?
Nimb’amy mpiama’e rey mb’eo re, le zoe’e nirotse, vaho nanao ty hoe amy Petera: Hete! tsy nete niharo fijilo amako ora raike hao nahareo?
41 Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.
Mijilova naho mihalalia, hera hifoake am-panjiziañ’ ao; toe manatry ty troke, fe mavozo ty sandriñe.
42 Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.
Nimb’eo indraike re nihalaly ty hoe: Naho tsy mahaloly ty fitovy toy amako, naho tsy nòmeko, le hanoeñe abey o satri’oo.
43 И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.
Tampetse zay, nibalike re le zoe’e mirotse iereo fa nigibeñe o fihaino’ iareoo.
44 И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.
Nenga’e indraike le nimb’eo nihalaly i tsaray fañintelo’e;
45 Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.
vaho niheo mb’amo mpiama’eo, nanao ty hoe: Mirota henaneo, mitofà; Inge fa antitotse i nifotoañañey te haseseke an-tañam-panan-kakeo i Ana’ ondatiy.
46 Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.
Mitroara, antao, heheke fa etoañ’ i hifotetse ahiy.
47 И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.
Ie mbe nisaontsy, le niloneake eo t’i Jodasy, mpiamy folo ro’amby rey, reketse firimboñañe amam-pibara naho karavantsy, ie nahitri’ o mpisorom-beio vaho o roandria’ ondatio.
48 А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.
F’ie nitolora’ i nifotetse azey famantarañe, ty hoe: Ze orofako, ie ty ho tsepahe’ areo.
49 И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.
Niharinè’e amy zao t’i Iesoà, le nanoa’e ty hoe: Akore, Raby, le norofa’e.
50 А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.
Hoe t’i Iesoà ama’e: Ino o nanoe’oo, Rañetse? Nomb’eo iereo, nañity fitañe amy Iesoà, nitsepake aze.
51 И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
Ingo, te nahiti’ ty mpiamy Iesoà ty fità’e nanàrike ty fibara’e naho nibira ty mpitoro’ i talèm-pisoroñey, nampikitsike ty ravembia’e,
52 Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.
le hoe t’i Iesoà tama’e, Ampiliro an-traño’e ao o meso’oo, fa ho rotsahem-pibara ty mitam-pibara.
53 Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?
He atao’o te tsy mahatoka an-dRaeko henaneo naho havotra’e etoa ty Lejionan’ Anjely mandikoatse ty folo-ro’amby?
54 Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?
Fe aia amy zay ty hahaheneke i Sokitse Masiñey? amy te zao i nisafiriañey.
55 У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.
Añe zay le hoe t’i Iesoà tamy màroy: Niakatse hañoridañe malaso, minday fibara naho karavantsy hitsepake ahy hao nahareo? Tsy nitoboke añ’ anjomban’ Añahare ao handro an-kandro nañoke anahareo tsy amam-pañembetse hao raho.
56 А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.
F’ie toe hene anoeñe, hañenefañe ty sinoki’ o mpitokio. Le fonga nienga aze o mpiama’eo, nibioñe.
57 И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.
Nasese’ iareo mb’añ’anjomba’ i Kaiafa talèm-pisoroñe mb’eo t’i Iesoà, le hene nitontoñe ao o Androanavio naho o Fariseoo.
58 А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.
Nañorike aze trehantreha’e t’i Petera pak’ an-kiririsa’ i talèm-pisoroñey, le nizilike ao vaho nitobòke marine o mpitoroñeo hahaoniñe ze hizò.
59 А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;
Nipay mpanao dramotse o mpisorom-beio naho i fivory iabiy hanisy Iesoà hañoho-doza ama’e,
60 И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,
f’ie tsy nahaoniñe, ndra te naneseañe mpanao kitomboke maro hiatreatre Iesoà. Fara’e pok’eo ty mpitalily vìlañe roe
61 И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.
nanao ty hoe: Vinola’ i tìañe ty hoe: Maharotsake i Anjomban’ Añaharey raho vaho hamboatse aze indraike naho afake telo andro.
62 И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
Niongake amy zao i talèm-pisoroñey, nanao ty hoe: Tsy mahatoiñe v’iheo, amo iseseha’ iereoo?
63 А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?
Fe nianjiñe avao t’i Iesoà. Le hoe i talèm-pisoroñey ama’e: Ampifantàko aman’ Añahare veloñe rehe ty hivolañe ama’ay naho ihe i Norizañe, Anan’ Añaharey.
64 Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.
Le hoe t’i Iesoà tama’e: Ie nisaontsie’o; fe itaroñako te ho isa’ areo i Ana’ ondaty miambesatse am-pitàn-kavanan-kaozarañ’ ey miheo mb’etoañe amo rahon-dikerañeo.
65 Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.
Rinia’ i talèm-pisoroñey o saro’eo le nanao ty hoe: Niteratera an’Andrianañahare itia, ino ty ipaian-tika valolombeloñe ka? Songa jinanji’ areo i fiteratera’e an’Andrianañahare,
66 Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.
akore ty fisafiri’ areo te hanoeñe? Natoi’ iereo ty hoe: Mañeva havetrake re.
67 Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке
Le nandrora’ iereo ty lahara’e naho finofo’ iereo ty lambosi’e, vaho rinarateha’ ty ila’e,
68 Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
nanao ty hoe: Ry Norizañe, mitokia; Ia ty nandafa Azo?
69 А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.
Nijohañe am-pimoahan-kiririsa eo t’i Petera, le nimb’ama’e mb’eo ty mpitoro-ampela nanao ty hoe: Toy nitraoke am’ Iesoà nte-Galilia rehe!
70 А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.
Nandañitse añatrefa’ iereo iaby t’i Petera. ie nanao ty hoe: O rakembao, nofiko o enta’oo.
71 А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.
Ie nizilik’ amy lalambeiy mb’eo, le nahatrea aze ka ty mpitoro-ampela raike, nanao ty hoe amo nijohajohañeo: Nindre amy Iesoà nte Nazareta t’indaty tia-hòeke.
72 Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.
Nitety Iesoà am-panta indraike t’i Petera, nanao ty hoe te namoea’e ondatiy.
73 А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.
Tsipaepae’ zay, nisitse mb’eo o nijohajohañeo, nanao ty hoe amy Petera: Toe mpiamy fiosoña’ i Mpitokiy rehe, adodea’ o fisaontsi’oo te mpiam’iareo.
74 Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.
Namototse nitety naho nifatse re nanao te tsy nifànta’e ndra mbia indatiy. Inay amy zao i kekeon’ akoholahiy.
75 И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.
Nitiahi’ i Petera i saontsi’ Iesoày, te aolo’ i kekeoy ro hitety ahy in-telo. Niakatse añe re nangoihoy an-kafairam-piaiñe.
