< Марко 5 >
1 И дођоше преко мора у околину гадаринску.
2 И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,
3 Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
4 Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.
5 И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.
6 А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.
7 И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.
8 Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.
9 И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.
10 И молише Га веома да их не шаље из оне околине.
11 А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.
12 И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.
13 И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.
14 А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.
15 И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.
16 А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.
17 И почеше Га молити да иде из њихових крајева.
18 И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.
19 А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.
20 И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
21 И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.
22 И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.
23 И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.
24 И пође с њим; и за Њим иђаше народа много и туркаху Га.
25 И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви
26 И велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,
27 Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.
28 Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.
29 И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.
30 И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?
31 И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?
32 И Он се обазираше да види ону која то учини.
33 А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.
34 А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.
35 Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?
36 А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.
37 И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.
38 И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.
39 И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.
40 И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.
41 И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.
42 И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.
43 И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.
