Марко 4
1 И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
ⲁ̅ⲞⲨⲞϨ ⲠⲀⲖⲒⲚ ⲀϤⲈⲢϨⲎⲦⲤ ⲚϮⲤⲂⲰ ⲈⲤⲔⲈⲚ ⲪⲒⲞⲘ ⲞⲨⲞϨ ⲀⲨⲐⲰⲞⲨϮ ⲈⲢⲞϤ ⲚϪⲈⲞⲨⲘⲎϢ ⲈϤⲞϢ ϨⲰⲤⲦⲈ ⲚⲦⲈϤⲀⲖⲎⲒ ⲈⲠⲒϪⲞⲒ ⲚⲦⲈϤϨⲈⲘⲤⲒ ϦⲈⲚⲪⲒⲞⲘ ϨⲒ ⲠⲒⲬⲢⲞ
2 И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
ⲃ̅ⲞⲨⲞϨ ⲚⲀϤϮⲤⲂⲰ ⲚⲰⲞⲨ ⲚϨⲀⲚⲘⲎϢ ϦⲈⲚϨⲀⲚⲠⲀⲢⲀⲂⲞⲖⲎ ⲞⲨⲞϨ ⲚⲀϤϪⲰ ⲘⲘⲞⲤ ⲚⲰⲞⲨ ϦⲈⲚⲦⲈϤⲤⲂⲰ
3 Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
ⲅ̅ϪⲈ ⲤⲰⲦⲈⲘ ϨⲎⲠⲠⲈ ⲀϤⲒ ⲚϪⲈⲪⲎ ⲈⲦⲤⲒϮ.
4 И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
ⲇ̅ⲞⲨⲞϨ ⲀⲤϢⲰⲠⲒ ϦⲈⲚⲠϪⲒⲚⲐⲢⲈϤⲤⲒϮ ⲞⲨⲞϨ ⲞⲨⲀⲒ ⲘⲈⲚ ⲀϤϨⲈⲒ ⲈⲤⲔⲈⲚ ⲠⲒⲘⲰⲒⲦ ⲞⲨⲞϨ ⲀⲨⲒ ⲚϪⲈⲚⲒϨⲀⲖⲀϮ ⲀⲨⲞⲨⲞⲘϤ
5 А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
ⲉ̅ⲞⲨⲞϨ ⲔⲈⲞⲨⲀⲒ ⲀϤϨⲈⲒ ⲈϪⲈⲚ ⲠⲒⲘⲀⲘⲠⲈⲦⲢⲀ ⲠⲒⲘⲀ ⲈⲦⲈⲘⲘⲞⲚ ⲘⲎϢ ⲚⲔⲀϨⲒ ⲘⲘⲀⲨ ⲞⲨⲞϨ ⲤⲀⲦⲞⲦϤ ⲀϤⲢⲰⲦ ⲈⲐⲂⲈϪⲈ ⲘⲘⲞⲚⲦⲈϤ ϢⲰⲔ ⲚⲔⲀϨⲒ
6 А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
ⲋ̅ⲞⲨⲞϨ ϨⲞⲦⲈ ⲈⲦⲀϤϢⲀⲒ ⲚϪⲈⲪⲢⲎ ⲀϤⲈⲢⲔⲀⲨⲘⲀ ⲞⲨⲞϨ ⲈⲐⲂⲈϪⲈ ⲘⲘⲞⲚⲦⲈϤ ⲚⲞⲨⲚⲒ ⲀϤϢⲰⲞⲨⲒ
7 И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
ⲍ̅ⲞⲨⲞϨ ⲔⲈⲞⲨⲀⲒ ⲀϤϨⲈⲒ ⲈϪⲈⲚ ⲚⲒⲤⲞⲨⲢⲒ ⲞⲨⲞϨ ⲈⲦⲀⲨⲒ ⲈϨⲢⲎⲒ ⲚϪⲈⲚⲒⲤⲞⲨⲢⲒ ⲀⲨⲞϪϨϤ ⲞⲨⲞϨ ⲘⲠⲈϤϮⲞⲨⲦⲀϨ
8 И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
ⲏ̅ⲞⲨⲞϨ ϨⲀⲚⲔⲈⲞⲨⲞⲚ ⲀⲨϨⲈⲒ ⲈϪⲈⲚ ⲞⲨⲔⲀϨⲒ ⲈⲐⲚⲀⲚⲈϤ ⲞⲨⲞϨ ⲀⲨϮ ⲞⲨⲦⲀϨ ⲈϤⲚⲎⲞⲨ ⲈϨⲢⲎⲒ ⲀϤⲈⲢⲈⲨⲐⲎⲚⲒⲚ ⲞⲨⲞϨ ⲞⲨⲀⲒ ⲀϤⲈⲚ ⲖⲔⲈⲞⲨⲀⲒ ⲚⲜ ⲔⲈⲞⲨⲀⲒ ⲚⲢ.
9 И рече: Ко има уши да чује нека чује.
ⲑ̅ⲞⲨⲞϨ ⲚⲀϤϪⲰ ⲘⲘⲞⲤ ϪⲈ ⲪⲎ ⲈⲦⲈ ⲞⲨⲞⲚ ⲞⲨⲘⲀϢϪ ⲘⲘⲞϤ ⲈⲤⲰⲦⲈⲘ ⲘⲀⲢⲈϤⲤⲰⲦⲈⲘ.
10 А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
ⲓ̅ⲞⲨⲞϨ ⲈⲦⲀϤϢⲰⲠⲒ ⲘⲘⲀⲨⲀⲦϤ ⲚⲀⲨϮϨⲞ ⲈⲢⲞϤ ⲚϪⲈⲚⲎ ⲈⲦⲔⲰϮ ⲈⲢⲞϤ ⲚⲈⲘ ⲠⲒⲒⲂ ⲈⲐⲂⲈ ⲚⲒⲠⲀⲢⲀⲂⲞⲖⲎ
11 И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
ⲓ̅ⲁ̅ⲞⲨⲞϨ ⲚⲀϤϪⲰ ⲘⲘⲞⲤ ⲚⲰⲞⲨ ⲠⲈ ϪⲈ ⲚⲐⲰⲦⲈⲚ ⲈⲦⲈ ⲚⲒⲘⲨⲤⲦⲎⲢⲒⲞⲚ ⲦⲞⲒ ⲚⲰⲦⲈⲚ ⲚⲦⲈϮⲘⲈⲦⲞⲨⲢⲞ ⲚⲦⲈⲪⲚⲞⲨϮ ⲚⲎ ⲆⲈ ⲚⲐⲰⲞⲨ ⲈⲦⲤⲀⲂⲞⲖ ϢⲀⲢⲈ ⲠⲦⲎⲢϤ ϢⲰⲠⲒ ⲚⲰⲞⲨ ϦⲈⲚϨⲀⲚⲠⲀⲢⲀⲂⲞⲖⲎ
12 Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
ⲓ̅ⲃ̅ϨⲒⲚⲀ ⲈⲨⲚⲀⲨ ⲚⲦⲞⲨⲚⲀⲨ ⲞⲨⲞϨ ⲚⲦⲞⲨϢⲦⲈⲘⲚⲀⲨ ⲞⲨⲞϨ ⲈⲨⲤⲰⲦⲈⲘ ⲚⲦⲞⲨⲤⲰⲦⲈⲘ ⲞⲨⲞϨ ⲚⲦⲞⲨϢⲦⲈⲘⲔⲀϮ ⲘⲎⲠⲞⲦⲈ ⲚⲦⲞⲨⲔⲞⲦⲞⲨ ⲞⲨⲞϨ ⲚⲦⲞⲨⲬⲰ ⲚⲰⲞⲨ ⲈⲂⲞⲖ.
13 И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
ⲓ̅ⲅ̅ⲞⲨⲞϨ ⲠⲈϪⲀϤ ⲚⲰⲞⲨ ϪⲈ ⲦⲈⲦⲈⲚⲈⲘⲒ ⲀⲚ ⲈⲦⲀⲒⲠⲀⲢⲀⲂⲞⲖⲎ ⲞⲨⲞϨ ⲠⲰⲤ ⲚⲒⲔⲈⲠⲀⲢⲀⲂⲞⲖⲎ ⲦⲎⲢⲞⲨ ⲦⲈⲦⲈⲚⲚⲀⲤⲞⲨⲰⲚⲞⲨ
14 Сејач реч сеје.
ⲓ̅ⲇ̅ⲪⲎ ⲈⲦⲤⲒϮ ⲀϤⲤⲒϮ ⲘⲠⲒⲤⲀϪⲒ.
15 А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
ⲓ̅ⲉ̅ⲚⲀⲒ ⲆⲈ ⲚⲈⲚⲎ ⲈⲦϨⲒⲤⲔⲈⲚ ⲠⲒⲘⲰⲒⲦ ⲠⲒⲘⲀ ⲈⲦⲀⲨⲤⲒϮ ⲘⲠⲒⲤⲀϪⲒ ⲘⲘⲞϤ ⲞⲨⲞϨ ⲈϢⲰⲠ ⲚⲦⲞⲨⲤⲰⲦⲈⲘ ⲤⲀⲦⲞⲦϤ ⲆⲈ ϢⲀϤⲒ ⲚϪⲈⲠⲤⲀⲦⲀⲚⲀⲤ ⲞⲨⲞϨ ⲚⲦⲈϤⲰⲖⲒ ⲘⲠⲒⲤⲀϪⲒ ⲈⲦⲀⲨⲤⲀⲦϤ ⲚϦⲎⲦⲞⲨ
16 Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
ⲓ̅ⲋ̅ⲞⲨⲞϨ ⲚⲀⲒ ⲞⲚ ⲘⲠⲀⲒⲢⲎϮ ⲠⲈ ⲚⲎ ⲈⲦⲀⲨⲤⲀⲦⲞⲨ ϨⲒϪⲈⲚ ⲚⲒⲘⲀⲘⲠⲈⲦⲢⲀ ⲚⲎ ⲈⲦⲀⲨϢⲀⲚⲤⲰⲦⲈⲘ ⲈⲠⲒⲤⲀϪⲒ ϢⲀⲨϬⲒⲦϤ ϦⲈⲚⲞⲨⲢⲀϢⲒ
17 Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
ⲓ̅ⲍ̅ⲞⲨⲞϨ ⲘⲘⲞⲚ ⲚⲞⲨⲚⲒ ⲚϦⲎⲦⲞⲨ ⲀⲖⲖⲀ ϨⲀⲚⲠⲢⲞⲤⲞⲨⲤⲎⲞⲨ ⲚⲈⲒⲦⲀ ⲀⲢⲈϢⲀⲚ ⲞⲨϨⲞϪϨⲈϪ ϢⲰⲠⲒ ⲒⲈ ⲞⲨⲆⲒⲰⲄⲘⲞⲤ ⲈⲐⲂⲈ ⲠⲒⲤⲀϪⲒ ⲤⲀⲦⲞⲦⲞⲨ ϢⲀⲨⲈⲢⲤⲔⲀⲚⲆⲀⲖⲒⲌⲈⲤⲐⲈ.
18 А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
ⲓ̅ⲏ̅ⲞⲨⲞϨ ϨⲀⲚⲔⲈⲞⲨⲞⲚ ⲚⲈⲚⲎ ⲈⲦⲀⲨⲤⲀⲦⲞⲨ ϨⲒϪⲈⲚ ⲚⲒⲤⲞⲨⲢⲒ ⲚⲀⲒ ⲚⲈⲚⲎ ⲈⲦⲀⲨⲤⲰⲦⲈⲘ ⲈⲠⲒⲤⲀϪⲒ
19 Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане. (aiōn g165)
ⲓ̅ⲑ̅ⲞⲨⲞϨ ⲠⲒⲢⲰⲞⲨϢ ⲚⲦⲈⲠⲀⲒⲈⲚⲈϨ ⲚⲈⲘ ϮⲀⲠⲀⲦⲎ ⲚⲦⲈϮⲘⲈⲦⲢⲀⲘⲀⲞ ⲚⲈⲘ ⲚⲒⲈⲠⲒⲐⲨⲘⲒⲀ ⲚⲦⲈⲚⲒⲔⲈⲤⲰϪⲠ ⲈⲨⲘⲞϢⲒ ⲚϦⲎⲦⲞⲨ ⲤⲈⲰϪϨ ⲘⲠⲒⲤⲀϪⲒ ⲞⲨⲞϨ ϢⲀϤⲈⲢ ⲀⲦⲞⲨⲦⲀϨ (aiōn g165)
20 А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
ⲕ̅ⲞⲨⲞϨ ⲚⲎ ϨⲰⲞⲨ ⲈⲦⲀⲨⲤⲀⲦⲞⲨ ϨⲒϪⲈⲚ ⲠⲒⲔⲀϨⲒ ⲈⲐⲚⲀⲚⲈϤ ⲚⲎ ⲈⲦⲀⲨϢⲀⲚⲤⲰⲦⲈⲘ ⲈⲠⲒⲤⲀϪⲒ ϢⲀⲨϢⲞⲠϤ ⲈⲢⲰⲞⲨ ⲞⲨⲞϨ ϢⲀⲨϮⲞⲨⲦⲀϨ ⲞⲨⲀⲒ ⲚⲖ ⲞⲨⲀⲒ ⲚⲜ ⲞⲨⲀⲒ ⲚⲢ.
21 И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
ⲕ̅ⲁ̅ⲞⲨⲞϨ ⲚⲀϤϪⲰ ⲘⲘⲞⲤ ⲚⲰⲞⲨ ϪⲈ ⲘⲎⲦⲒ ϢⲀⲨϬⲈⲢⲈ ⲞⲨϦⲎⲂⲤ ϨⲒⲚⲀ ⲚⲤⲈⲬⲀϤ ϦⲀ ⲠⲒⲘⲈⲚⲦ ⲒⲈ ϦⲀ ⲠⲒϬⲖⲞϪ ⲞⲨⲬⲒ ϨⲒⲚⲀ ⲚⲤⲈⲬⲀϤ ϨⲒϪⲈⲚ ϮⲖⲨⲬⲚⲒⲀ.
22 Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
ⲕ̅ⲃ̅ⲞⲨ ⲄⲀⲢ ⲘⲘⲞⲚ ⲠⲈⲦϨⲎⲠ ⲀϤϢⲦⲈⲘⲞⲨⲰⲚϨ ⲈⲂⲞⲖ ⲞⲨⲆⲈ ⲘⲠⲀϤϢⲰⲠⲒ ⲈϤϨⲎⲠ ⲈⲂⲎⲖ ϪⲈ ϨⲒⲚⲀ ⲚⲦⲈϤⲒ ⲈϤⲞⲨⲰⲚϨ.
23 Ако има ко уши да чује нека чује.
ⲕ̅ⲅ̅ⲠⲈⲦⲈⲞⲨⲞⲚ ⲞⲨⲘⲀϢϪ ⲘⲘⲞϤ ⲈⲤⲰⲦⲈⲘ ⲘⲀⲢⲈϤⲤⲰⲦⲈⲘ
24 И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
ⲕ̅ⲇ̅ⲞⲨⲞϨ ⲚⲀϤϪⲰ ⲘⲘⲞⲤ ⲚⲰⲞⲨ ⲞⲚ ϪⲈ ⲀⲚⲀⲨ ϪⲈ ⲞⲨ ⲠⲈⲦⲈⲦⲈⲚⲤⲰⲦⲈⲘ ⲈⲢⲞϤ ϦⲈⲚⲠⲒϢⲒ ⲈⲦⲈⲦⲈⲚⲚⲀϢⲒ ⲘⲘⲞϤ ⲈⲨⲚⲀϢⲒ ⲚⲰⲦⲈⲚ ⲘⲘⲞϤ ⲞⲨⲞϨ ⲚⲦⲞⲨⲦⲞⲨϨⲞ ⲚⲰⲦⲈⲚ.
25 Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
ⲕ̅ⲉ̅ⲪⲎ ⲄⲀⲢ ⲈⲦⲈ ⲞⲨⲞⲚ ⲚⲦⲀϤ ⲈⲨⲈϮ ⲚⲀϤ ⲞⲨⲞϨ ⲪⲎ ⲈⲦⲈ ⲘⲘⲞⲚ ⲚⲦⲀϤ ⲞⲨⲞϨ ⲪⲎ ⲈⲦⲈ ⲚⲦⲞⲦϤ ϢⲀⲨⲞⲖϤ ⲚⲦⲞⲦϤ.
26 И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
ⲕ̅ⲋ̅ⲞⲨⲞϨ ⲚⲀϤϪⲰ ⲘⲘⲞⲤ ϪⲈ ⲠⲀⲒⲢⲎϮ ⲠⲈ ϮⲘⲈⲦⲞⲨⲢⲞ ⲚⲦⲈⲪⲚⲞⲨϮ ⲘⲪⲢⲎϮ ⲚⲞⲨⲢⲰⲘⲒ ⲈϤϨⲒⲞⲨⲒ ⲘⲠⲈϤϪⲢⲞϪ ϨⲒϪⲈⲚ ⲠⲒⲔⲀϨⲒ.
27 И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
ⲕ̅ⲍ̅ⲞⲨⲞϨ ⲚⲦⲈϤⲚⲔⲞⲦ ⲞⲨⲞϨ ϢⲀϤⲦⲰⲚϤ ⲘⲠⲒⲈϪⲰⲢϨ ⲚⲈⲘ ⲠⲒⲈϨⲞⲞⲨ ⲞⲨⲞϨ ϢⲀⲢⲈ ⲠⲒϪⲢⲞϪ ⲐⲎⲚⲒ ⲞⲨⲞϨ ϢⲀϤϢⲒⲎ ϨⲰⲤ ⲚϤⲈⲘⲒ ⲀⲚ ⲚⲐⲞϤ
28 Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
ⲕ̅ⲏ̅ϢⲀⲢⲈ ⲠⲒⲔⲀϨⲒ ⲘⲘⲀⲨⲀⲨⲦϤ ϮⲞⲨⲦⲀϨ ⲚϢⲞⲢⲠ ⲚⲞⲨⲤⲒⲘ ⲒⲦⲀ ⲞⲨϦⲈⲘⲤ ⲒⲦⲀ ϢⲀϤⲘⲞϨ ⲚϪⲈⲪⲎ ⲈⲦϦⲈⲚ ⲠⲒϦⲈⲘⲤ
29 А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
ⲕ̅ⲑ̅ⲈϢⲰⲠ ⲆⲈ ⲀϤϢⲀⲚⲪⲞϨ ⲚϪⲈⲠⲒⲞⲨⲦⲀϨ ⲤⲀⲦⲞⲦϤ ϢⲀϤⲞⲨⲰⲢⲠ ⲘⲠⲒⲞⲤϦ ϪⲈⲞⲨⲎ ⲒⲄⲀⲢ ⲀϤⲒ ⲚϪⲈⲠⲒⲰⲤϦ
30 И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
ⲗ̅ⲞⲨⲞϨ ⲚⲀϤϪⲰ ⲘⲘⲞⲤ ϪⲈ ⲀⲚⲚⲀⲦⲈⲚⲐⲰⲚ ϮⲘⲈⲦⲞⲨⲢⲞ ⲚⲦⲈⲪⲚⲞⲨϮ ⲈⲞⲨ ⲒⲈ ⲀⲚⲚⲀⲬ ⲀⲤ ϦⲈⲚⲀϢ ⲘⲠⲀⲢⲀⲂⲞⲖⲎ
31 Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
ⲗ̅ⲁ̅ⲀⲤⲘⲪⲢⲎϮ ⲚⲞⲨⲚⲀⲪⲢⲒ ⲚϢⲈⲖⲦⲀⲘ ⲐⲎ ⲈⲦⲀⲨϢⲀⲚⲤⲀⲦⲤ ⲈϪⲈⲚ ⲠⲒⲔⲀϨⲒ ⲈⲞⲨⲔⲞⲨϪⲒ ⲦⲈ ⲈⲚⲒϪⲢⲞϪ ⲦⲎⲢⲞⲨ ⲚⲎ ⲈⲦϨⲒϪⲈⲚ ⲠⲒⲔⲀϨⲒ
32 А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
ⲗ̅ⲃ̅ⲞⲨⲞϨ ⲈϢⲰⲠ ⲚⲦⲞⲨⲤⲀⲦⲤ ϢⲀⲤⲒ ⲈϨⲢⲎⲒ ⲞⲨⲞϨ ϢⲀⲤϢⲰⲠⲒ ⲈⲤⲞⲒ ⲚⲚⲒϢϮ ⲈⲚⲒⲞⲨⲞϮ ⲦⲎⲢⲞⲨ ⲞⲨⲞϨ ϢⲀⲤⲒⲢⲒ ⲚϨⲀⲚⲚⲒϢϮ ⲚϪⲀⲖ ϨⲰⲤⲦⲈ ⲚⲦⲞⲨϢϪⲈⲘϪⲞⲘ ⲚϪⲈⲚⲒϨⲀⲖⲀϮ ⲚⲦⲈⲦⲪⲈ ⲈⲞⲨⲞϨ ϦⲀ ⲦⲈⲤϦⲎⲒⲂⲒ
33 И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
ⲗ̅ⲅ̅ⲞⲨⲞϨ ⲚⲀϤⲤⲀϪⲒ ⲚⲈⲘⲰⲞⲨ ⲘⲠⲒⲤⲀϪⲒ ⲚϨⲀⲚⲠⲀⲢⲀⲂⲞⲖⲎ ⲘⲠⲀⲒⲢⲎϮ ⲔⲀⲦⲀ ⲪⲢⲎϮ ⲈⲚⲀⲨϢϪⲈⲘϪⲞⲘ ⲚⲤⲰⲦⲈⲘ
34 А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
ⲗ̅ⲇ̅ⲞⲨⲞϨ ⲬⲰⲢⲒⲤ ⲠⲀⲢⲀⲂⲞⲖⲎ ⲚⲀϤⲤⲀϪⲒ ⲚⲈⲘⲰⲞⲨ ⲀⲚ ⲠⲈ ⲤⲀⲠⲤⲀ ⲆⲈ ⲚⲀϤⲂⲰⲖ ⲘⲠⲦⲎ ⲢϤ ⲈⲚⲈϤⲘⲀⲐⲎⲦⲎⲤ.
35 И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
ⲗ̅ⲉ̅ⲞⲨⲞϨ ⲠⲈϪⲀϤ ⲚⲰⲞⲨ ϦⲈⲚⲠⲒⲈϨⲞⲞⲨ ⲈⲦⲈⲘⲘⲀⲨ ⲈⲦⲀ ⲢⲞⲨϨⲒ ϢⲰⲠⲒ ϪⲈ ⲘⲀⲢⲈⲚⲤⲒⲚⲒ ⲈⲘⲎⲢ
36 И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
ⲗ̅ⲋ̅ⲞⲨⲞϨ ⲈⲦⲀⲨⲬⲀ ⲠⲒⲘⲎϢ ⲚⲤⲰⲞⲨ ⲀⲨⲞⲖϤ ⲚⲈⲘⲰⲞⲨ ϨⲰϤ ϨⲒ ⲠⲒϪⲞⲒ ⲞⲨⲞϨ ⲚⲀⲢⲈ ϨⲀⲚⲔⲈⲈϪⲎⲞⲨ ⲚⲈⲘⲀϤ.
37 И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
ⲗ̅ⲍ̅ⲞⲨⲞϨ ⲀⲞⲨⲚⲒϢϮ ⲚⲐⲎⲞⲨ ϢⲰⲠⲒ ⲞⲨⲞϨ ⲚⲒϪⲞⲖ ⲚⲀⲨϨⲒⲞⲨⲒ ⲘⲘⲰⲞⲨ ⲈⲠⲒϪⲞⲒ ϨⲰⲤⲦⲈ ϨⲎⲆⲎ ⲚⲦⲈϤⲘⲞϨ ⲚϪⲈⲠⲒϪⲞⲒ.
38 А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
ⲗ̅ⲏ̅ⲞⲨⲞϨ ⲚⲐⲞϤ ⲚⲀϤⲚⲔⲞⲦ ϨⲒⲪⲀϨⲞⲨ ϨⲒϪⲈⲚ ⲠⲒϢϢⲞⲦ ⲞⲨⲞϨ ⲀⲨⲚⲈϨⲤⲒ ⲘⲘⲞϤ ⲞⲨⲞϨ ⲠⲈϪⲰⲞⲨ ⲚⲀϤ ϪⲈ ⲪⲢⲈϤϮⲤⲂⲰ ⲤⲈⲢⲘⲈⲖⲒⲚ ⲚⲀⲔ ⲀⲚ ϪⲈ ⲦⲈⲚⲚⲀⲦⲀⲔⲞ
39 И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
ⲗ̅ⲑ̅ⲞⲨⲞϨ ⲈⲦⲀϤⲦⲰⲚϤ ⲀϤⲈⲢⲈⲠⲒⲦⲒⲘⲀⲚ ⲘⲠⲒⲐⲎ ⲞⲨ ⲞⲨⲞϨ ⲠⲈϪⲀϤ ⲘⲪⲒⲞⲘ ϪⲈ ⲬⲀⲢⲰⲔ ⲞⲨⲞϨ ⲐⲰⲘ ⲚⲢⲰⲔ ⲞⲨⲞϨ ⲀϤⲔⲎⲚ ⲚϪⲈⲠⲒⲐⲎ ⲞⲨ ⲞⲨⲞϨ ⲀⲤϢⲰⲠⲒ ⲚϪⲈⲞⲨⲚⲒϢϮ ⲚϪⲀⲘⲎ.
40 И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
ⲙ̅ⲞⲨⲞϨ ⲠⲈϪⲀϤ ⲚⲰⲞⲨ ϪⲈ ⲈⲐⲂⲈⲞⲨ ⲦⲈⲦⲈⲚⲈⲢϨⲞϮ ⲘⲠⲀⲦⲈ ⲚⲀϨϮ ϢⲰⲠⲒ ϦⲈⲚⲐⲎⲚⲞⲨ.
41 И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
ⲙ̅ⲁ̅ⲞⲨⲞϨ ⲀⲨⲈⲢϨⲞϮ ϦⲈⲚⲞⲨⲚⲒϢϮ ⲚϨⲞϮ ⲞⲨⲞϨ ⲚⲀⲨϪⲰ ⲘⲘⲞⲤ ⲚⲚⲞⲨⲈⲢⲎⲞⲨ ϪⲈ ⲚⲒⲘ ϨⲀⲢⲀ ⲠⲈ ⲪⲀⲒ ϪⲈ ⲚⲒⲐⲎⲞⲨ ⲚⲈⲘ ⲪⲒⲞⲘ ⲤⲈⲤⲰⲦⲈⲘ ⲚⲀϤ.
