Лука 24
1 А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
A NIN tapin wik, nin joran kaualap re pwara don joujou o, wado potik kai me re kaonopadar;
2 Али нађоше камен одваљен од гроба.
Irail ari diaradar, me takai o kadapura jan joujou o,
3 И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
O irail lao pedelon on lole, ap jota diarada kalep en Kaun Iejuj.
4 И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
Kadekadeo irail lao injenjued kidar, kilan, ol riamen, me likau kida likau linan, ap pwara don irail.
5 А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
Irail lao majapwekadar o ikiokidi nan pwel, ira ap majani on irail: Da me komail raparapaki me maur amen ren me melar akan?
6 Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
A joer kotikot met, a iajadar. Tamanda, me a kotin majani on komail ni a kotikoteta Kalilaa,
7 Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
Mamajani: Nain aramaj pan panalan ni pa en me dipan akan, o lopuela, o ni ran kajilu a pan iajada.
8 И опоменуше се речи Његових.
Ir ari tamanda a majan akan.
9 И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
O purodo jan nin joujou o, ap kaireki mepukat on ekamen ko o on me tei kan karoj.
10 А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
Maria men Makdala, o Ioana, o Maria in en Iokopuj, o me tei ko me ian irail, me kaireki mepukat on wanporon akan.
11 И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
A arail kajoi likamata kajoi likam pot re’rail, ap jota kamelele.
12 А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
Petruj ap uda tanalan joujou o, rukedi on lole, ap diarada, me likau linen akan ta wonon waja kij, ap purodo jan o puriamui kida me wiauier.
13 И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
A kilan ni ran ota riamen re’rail momaitelan kijin kanim eu ad a Emaulj; a doo jan lerujalem mail wonu de iju.
14 А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
Ira ari kajokajoi penaer duen mepukat karoj.
15 И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
Kadekadeo ni ara kajokajoi o idedok pena, pein Iejuj ap kotin pwara don ira o ian ira kotila.
16 А очи им се држаху да Га не познаше.
A maj ara me atiat, pwe re de aja i.
17 А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
I ari kotin majani on ira: Da me koma kajokajoi pena ni oma alialu, o da me koma injenjued kila?
18 А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
Amen ira, me ad a Kleopaj, ap japen indan i: Koe men wai ta men nan lerujalem, me jaja, me wiauier waja o ni ran pukat?
19 И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
A kotin majani on ira: Pwe dakot? Ira ap indan i: Duen Iejuj en Najaret, me jaukop manaman amen ni a wiawia o majan akan mon Kot o aramaj karoj.
20 Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
O duen jamero lapalap o atail jaumaj akan ar panala i pwen pakadeikada on matala o kalopuela i.
21 А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
A je kiki on, me a pan kotin kamaioda wein Ijrael. Ari ran wet pon jili pon murin mepukat wiauier.
22 А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
O pil kij at li akai kamajak kin kit ar pwaralan joujou o jankonai.
23 И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
Ni ar jota diar kalep a, rap puredo indada, me re diaradar janjal en tounlan kai, me katitiki, me a iajadar,
24 И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
O kij at kai kolan joujou o, ap diaradar, duen li oko kajoka joida, a i me re jota diarada.
25 И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
A kotin majani on ira: O koma meid lolepon o pwand nan monion omail, en kamelele meakan, me jaukop akan kopadar.
26 Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
Kaidin i, me udan Krijtuj en kalokolok ap kodalan a linan?
27 И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
A ap kotin kawewe on ira kijin likau kan duen pein i, tapiada ni Mojej kokodo lel jaukop akan.
28 И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
Irail ap koren ion kanim, me irail koko on. I ari kajonejon ira, dene a pan kotin daulul.
29 И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
Ira ap nidinidiki i potoan on: Kom kotikoteta re at, pwe a pan waja ponier o ran wet koren ion imwijokela. A ap kotilon on nan im o, pwen mimieta re ra.
30 И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
Kadekadeo ni a kotin ian ira ni tepel o, a kotin limada prot, laolaoki, a lao pilitiki pena, a kotiki on ira.
31 Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
Maj ara ap pad pajaner, ira ap aja i. A ap kotin joredi jan mo’ra.
32 И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
Ira ap inda nan pun ara: Monion ata jota mokimokid ni a kotin mamajani on kita pon al o, ni a kotin kawewe on kita kijin likau kan?
33 И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
Ira ari uda ni auer ota o purelan lerujalem, o diarada ekamen ko, o me ian ir, kot pena waja takij,
34 Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
Katitiki: Nan melel Kauno kotin iajadar o pwara don Jimon,
35 И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
Ira ap kajokajoi, me wiauier nani al o, o duen ara ajaki i a pilitiki pajan prot.
36 А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
A ni ar majan pena mepukat, pein Iejuj ap kotin pwara don nan pun arail majani on ir: Komail popol!
37 А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
Irail ari majapwekadar o wapondar, o re kiki on, me ani men, me re udial.
38 И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
A kotin majani on irail: Da me komail majak ki? O menda lamelam pukat mi nan monion omail?
39 Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
Komail kilan pa i kat o nai kat, pwe pein nai ta. Doke ia o kilan, pwe ani jota kin uduk o ti, duen omail kilan ia.
40 И ово рекавши показа им руке и ноге.
A lao majani mepukat, ap kajale on irail lim a o aluwilu a kan.
41 А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
A ni ar jota non kamelele pweki ar peren o puriamuiki, ap kotin majani on irail: Jota kan omail met?
42 А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
Rap ki on i kijan mam inin o onik.
43 И узевши изједе пред њима.
I ari konot mo’rail.
44 И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
A kotin majani on irail: I majan akan, me I ki on komail er, ni ai mimieta re omail, pwe karoj en pwaida, me intinidier duen nai nan kapun en Mojej, o jaukop akan, o pjalm akan.
45 Тада им отвори ум да разумеју писмо.
I ap kotin kalolikoni irail, pwe ren dedeki kijin likau kai.
46 И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
O kotin majani on irail Iduen a intinidier, o iduen udan kalokolok en Krijtuj, ap maureda jan ren me melar akan ni ran kajilu,
47 И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
O padapadaki on wei karoj ni mar a, ren kalula, pwe dip akan en lapwada, a pan tapida nan Ierujalem.
48 А ви сте сведоци овоме.
A komail me jaunkadede en mepukat.
49 И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
A kilan, I pan kadara don komail, me Jam ai inaukidar. A komail pan mimieta nan kanim o, komail lao audaudekier manaman jan poa.
50 И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
A kotin kalua ir alan Petanien, kotikida lim a, kapai irail ada.
51 И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
Kadekadeo ni a kotin kapal ir ada, a kotiwei jan irail, kotidala nanlan.
52 И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
Irail ari kaudok on i, ap pure don Ierujalem perenda kaualap;
53 И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
O re potopot nan im en kaudok kapina o kaudok on Kot.
