Лука 22
1 Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
Now the feast of unleavened bread, which [is] called the passover, drew nigh,
2 И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
and the chief priests and the scribes sought how they might kill him; for they feared the people.
3 А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
And Satan entered into Judas, who was surnamed Iscariote, being of the number of the twelve.
4 И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
And he went away and spoke with the chief priests and captains as to how he should deliver him up to them.
5 И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
And they were rejoiced, and agreed to give him money.
6 И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
And he came to an agreement to do it, and sought an opportunity to deliver him up to them away from the crowd.
7 А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
And the day of unleavened bread came, in which the passover was to be killed.
8 И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
And he sent Peter and John, saying, Go and prepare the passover for us, that we may eat [it].
9 А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
But they said to him, Where wilt thou that we prepare [it]?
10 А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
And he said to them, Behold, as ye enter into the city a man will meet you, carrying an earthen pitcher of water; follow him into the house where he goes in;
11 И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
and ye shall say to the master of the house, The Teacher says to thee, Where is the guest-chamber where I may eat the passover with my disciples?
12 И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
And he will shew you a large upper room furnished: there make ready.
13 А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
And having gone they found it as he had said to them; and they prepared the passover.
14 И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
And when the hour was come, he placed himself at table, and the [twelve] apostles with him.
15 И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
And he said to them, With desire I have desired to eat this passover with you before I suffer.
16 Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
For I say unto you, that I will not eat any more at all of it until it be fulfilled in the kingdom of God.
17 И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
And having received a cup, when he had given thanks he said, Take this and divide it among yourselves.
18 Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
For I say unto you, that I will not drink at all of the fruit of the vine until the kingdom of God come.
19 И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
And having taken a loaf, when he had given thanks, he broke [it], and gave [it] to them, saying, This is my body which is given for you: this do in remembrance of me.
20 А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
In like manner also the cup, after having supped, saying, This cup [is] the new covenant in my blood, which is poured out for you.
21 Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
Moreover, behold, the hand of him that delivers me up [is] with me on the table;
22 И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
and the Son of man indeed goes as it is determined, but woe unto that man by whom he is delivered up.
23 И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
And they began to question together among themselves who then it could be of them who was about to do this.
24 А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
And there was also a strife among them which of them should be held to be [the] greatest.
25 А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
And he said to them, The kings of the nations rule over them, and they that exercise authority over them are called benefactors.
26 Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
But ye [shall] not [be] thus; but let the greater among you be as the younger, and the leader as he that serves.
27 Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
For which [is] greater, he that is at table or he that serves? [Is] not he that is at table? But I am in the midst of you as the one that serves.
28 А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
But ye are they who have persevered with me in my temptations.
29 И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
And I appoint unto you, as my Father has appointed unto me, a kingdom,
30 Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.
that ye may eat and drink at my table in my kingdom, and sit on thrones judging the twelve tribes of Israel.
31 Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
And the Lord said, Simon, Simon, behold, Satan has demanded to have you, to sift [you] as wheat;
32 А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
but I have besought for thee that thy faith fail not; and thou, when once thou hast been restored, confirm thy brethren.
33 А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
And he said to him, Lord, with thee I am ready to go both to prison and to death.
34 А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
And he said, I tell thee, Peter, [the] cock shall not crow to-day before that thou shalt thrice deny that thou knowest me.
35 И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
And he said to them, When I sent you without purse and scrip and sandals, did ye lack anything? And they said, Nothing.
36 А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
He said therefore to them, But now he that has a purse let him take [it], in like manner also a scrip, and he that has none let him sell his garment and buy a sword;
37 Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
for I say unto you, that this that is written must yet be accomplished in me, And he was reckoned with [the] lawless: for also the things concerning me have an end.
38 А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
And they said, Lord, behold here are two swords. And he said to them, It is enough.
39 И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
And going forth he went according to his custom to the mount of Olives, and the disciples also followed him.
40 А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
And when he was at the place he said to them, Pray that ye enter not into temptation.
41 И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
And he was withdrawn from them about a stone's throw, and having knelt down he prayed,
42 Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
saying, Father, if thou wilt remove this cup from me: — but then, not my will, but thine be done.
43 А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
And an angel appeared to him from heaven strengthening him.
44 И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
And being in conflict he prayed more intently. And his sweat became as great drops of blood, falling down upon the earth.
45 И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
And rising up from his prayer, coming to the disciples, he found them sleeping from grief.
46 И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
And he said to them, Why sleep ye? rise up and pray that ye enter not into temptation.
47 Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
As he was yet speaking, behold, a crowd, and he that was called Judas, one of the twelve, went on before them, and drew near to Jesus to kiss him.
48 А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
And Jesus said to him, Judas, deliverest thou up the Son of man with a kiss?
49 А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
And they who were around him, seeing what was going to follow, said [to him], Lord, shall we smite with [the] sword?
50 И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
And a certain one from among them smote the bondman of the high priest and took off his right ear.
51 А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
And Jesus answering said, Suffer thus far; and having touched his ear, he healed him.
52 А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
And Jesus said to the chief priests and captains of the temple and elders, who were come against him, Have ye come out as against a robber with swords and sticks?
53 Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
When I was day by day with you in the temple ye did not stretch out your hands against me; but this is your hour and the power of darkness.
54 А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
And having laid hold on him, they led him [away], and they led [him] into the house of the high priest. And Peter followed afar off.
55 А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
And they having lit a fire in the midst of the court and sat down together, Peter sat among them.
56 Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
And a certain maid, having seen him sitting by the light, and having fixed her eyes upon him, said, And this [man] was with him.
57 А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
But he denied [him], saying, Woman, I do not know him.
58 И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
And after a short time another seeing him said, And thou art of them. But Peter said, Man, I am not.
59 И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
And after the lapse of about one hour another stoutly maintained it, saying, In truth this [man] also was with him, for also he is a Galilaean.
60 А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
And Peter said, Man, I know not what thou sayest. And immediately, while he was yet speaking, [the] cock crew.
61 И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
And the Lord, turning round, looked at Peter; and Peter remembered the word of the Lord, how he said to him, Before [the] cock crow thou shalt deny me thrice.
62 И изишавши напоље плака горко.
And Peter, going forth without, wept bitterly.
63 А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
And the men who held him mocked him, beating [him];
64 И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
and covering him up, asked him saying, Prophesy, who is it that struck thee?
65 И друге многе хуле говораху на Њ.
And they said many other injurious things to him.
66 И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
And when it was day, the elderhood of the people, both [the] chief priests and scribes, were gathered together, and led him into their council, saying,
67 Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
If thou art the Christ, tell us. And he said to them, If I tell you, ye will not at all believe;
68 А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
and if I should ask [you], ye would not answer me at all, nor let me go;
69 Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
but henceforth shall the Son of man be sitting on the right hand of the power of God.
70 Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
And they all said, Thou then art the Son of God? And he said to them, Ye say that I am.
71 А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
And they said, What need have we any more of witness, for we have heard ourselves out of his mouth?
