Лука 20
1 И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
Som han no ein dag lærde folket i templet og bar fram fagnadbodet, steig øvsteprestarne og dei skriftlærde upp, i hop med styresmennerne,
2 И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
og dei tala soleis til honom: «Seg oss: Kva rett hev du til å gjera dette, eller kven var det som gav deg retten?»
3 А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
«Eg vil og spyrja dykk um ein ting, » svara han: «Seg de meg:
4 Крштење Јованово или би с неба или од људи?
Var dåpen åt Johannes frå himmelen, eller var det menneskjeverk?
5 А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
Då slo dei yver med seg sjølve og sagde: «Svarar me: «Frå himmelen, » so segjer han: «Kvi trudde de honom ikkje?»
6 Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
og svarar me: «Det var menneskjeverk, » so kjem heile folket til å steina oss i hel; for dei trur fullt og fast at Johannes var ein profet.»
7 И одговорише: Не знамо откуда.
So svara dei at dei visste ikkje kvar Johannes-dåpen var ifrå.»
8 А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
«Då segjer ikkje eg dykk heller kva rett eg hev til å gjera dette, » sagde Jesus.
9 А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
So tok han til å tala til folket og sagde deim ei likning: «Det var ein gong ein mann som stelte til ein vingard; den leigde han burt til brukarar, og so for han utanlands og vart burte i lang æva.
10 И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
Då rette tidi kom, sende han ein av sveinarne sine til brukarane, og kravde at dei skulde gjeva honom noko av det som var avla i vingarden. Men brukarane slo sveinen og sende honom burt att med tome hender.
11 И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
So sende han atter ein annan svein; den slo dei og, og hædde honom og sende honom burt att med henderne tome.
12 И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
Og endå ein tridje sende han; den for dei like eins med, slo honom til blods og kasta honom ut.
13 Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
«Kva skal eg no gjera?» sagde han som åtte vingarden. «Eg vil senda son min, han som eg elskar so høgt; kann henda dei hev age for honom!»
14 А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
Men då brukarane fekk sjå honom, lagde dei yver med kvarandre og sagde: «Dette er ervingen! Lat oss slå han i hel, so me kann få arven!»
15 И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
So kasta dei honom ut or vingarden og slo honom i hel. Kva skal no vingardseigaren gjera med deim?
16 Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
Han skal koma og gjera ende på desse brukarane og lata andre få vingarden.» Då dei høyrde det, sagde dei: «Slikt må aldri henda!»
17 А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
Då såg han på deim og sagde: «Kva tyder då dette ordet i skrifti: «Den steinen byggjarane vanda, den var det som vart hyrnestein?»
18 Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
Kvar den som fell på den steinen, skal slå seg sund; men den som steinen fell på, skal han smuldra til dust.»
19 И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
Dei skriftlærde og øvsteprestarne vilde ha lagt hand på honom i same stund, men dei torde ikkje for folket; dei skyna at det var deim han meinte med likningi si.
20 И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
So gjætte dei på honom og sende folk ut som skulde lura på honom og låst vera lovlydige, so dei kunde fanga honom i ord, og so gjeva honom yver til styremagti og i henderne på landshovdingen.
21 И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
Dei sette fram eit spursmål for honom og sagde: «Meister, me veit at du talar og lærer rett og ikkje gjer skil på folk, men lærer Guds veg etter sanningi -
22 Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
er det rett at me legg skatt til keisaren, eller er det ikkje?»
23 А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
Men han gådde listi deira og sagde til deim:
24 Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
«Syn meg ein sylvmynt! Kva bilæte og namn er det han hev?» «Det er keisarens, » svara dei.
25 А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
«Vel, » sagde han til deim, «gjev so keisaren det som keisarens er, og Gud det som Guds er!»
26 И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
Soleis kunde dei ikkje fanga honom i noko ord so folket var vitne på det; dei undra seg berre yver svaret hans og tagde.
27 А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
So kom det nokre sadducæarar - det er dei som neittar at dei daude skal standa upp att - dei og sette fram eit spursmål for honom og sagde:
28 Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
«Meister, Moses hev skrive den lovi åt oss, at når ein gift mann døyr barnlaus, so skal bror hans gifta seg med enkja og halda uppe ætti åt bror sin.
29 Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
No var det ein gong sju brør. Den fyrste tok seg ei kona, men døydde barnlaus.
30 И узе други жену, и он умре без деце;
So gifte den andre seg med henne,
31 И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
og so den tridje, og sameleis alle sju; dei døydde og hadde ikkje born etter seg.
32 А после свих умре и жена.
Til slutt døydde kona og.
33 О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
Kven av deim skal no den kona høyra til i eit anna liv? For alle sju hev havt henne til kona.»
Jesus svara: «Dei som liver her i verdi, dei gifter seg og vert burtgifte; (aiōn g165)
35 А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
men dei som vert haldne verdige til å nå hi verdi og standa upp att frå dei daude, dei korkje gifter seg eller vert burtgifte; (aiōn g165)
36 Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
dei kann heller ikkje døy meir; for dei er liksom englarne og er Guds born, av di dei hev stade upp att til eit nytt liv.
37 А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
Men at dei avlidne skal vekkjast upp att, det hev Moses og synt i soga um klungeren, der han kallar Herren Abrahams Gud og Isaks Gud og Jakobs Gud.
38 А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
Og han er ikkje Gud for dei daude, men for dei livande; for alle er livande for honom.»
39 А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
Då tok nokre skriftlærde til ords og sagde: «No tala du vel, meister.»
40 И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
Og dei torde ikkje oftare spyrja honom um noko.
41 Како говоре да је Христос син Давидов?
So sagde han til deim: «Korleis kann dei segja at Messias er Davids son?
42 Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
David segjer då sjølv i Salmeboki: «Herren sagde til herren min: «Sit ved høgre handi mi,
43 Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
til eg dine fiendar fær til fotbenk for deg lagt!»»
44 Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
So kallar no David honom herre; korleis kann han då vera son hans?»
45 А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
Sidan tala han til læresveinarne og sagde so heile folket høyrde det:
46 Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
«Agta dykk for dei skriftlærde som likar å ganga ikring i side kjolar og gjerne vil helsast torgi og hava dei fremste sessarne i synagogorne og dei høgste sæti i gjestebod!
47 Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
dei som et upp huset for enkjor og for ei syn skuld held lange bøner. Dei skal få so mykje strengare dom.»
