Лука 17

1 А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;

Then He said to the disciples: “Things that cause people to fall are bound to come, but woe to him through whom they do come!

2 Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.

It would be better for him if a millstone were hung around his neck and he were thrown into the sea, than that he should cause one of these little ones to fall.

3 Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.

Watch out for yourselves: if your brother sins against you, rebuke him; and if he repents, forgive him.

4 И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.

Even if he sins against you seven times in a day, and seven times in that day returns, saying, ‘I repent,’ you must forgive him.”

5 И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.

The apostles said to the Lord, “Increase our faith.”

6 А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

So the Lord said: “If you had faith like a mustard seed has, you could say to this mulberry tree, ‘Be uprooted, and be planted in the sea,’ and it would obey you.

7 Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?

“And which of you, having a slave plowing or tending sheep, will say to him when he comes in from the field, ‘Come at once and recline to eat’?

8 Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?

Will he not rather say to him, ‘Prepare something for me to eat, and gird yourself and serve me until I eat and drink, and afterward you will eat and drink’?

9 Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.

Does he thank that slave because he did the things commanded? I guess not!

10 Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.

So likewise you, whenever you have done everything you were told to do, say, ‘We are unworthy slaves, because we have only done what we were supposed to.’”

11 И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.

Now as He was traveling toward Jerusalem, He went along between Samaria and Galilee.

12 И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,

And as He entered a certain village, ten men met Him—being lepers they stood at a distance.

13 И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.

They called out, saying, “Jesus, Master, have mercy on us!”

14 И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.

And paying attention He said to them, “Go and show yourselves to the priests.” It happened that as they went they were cleansed!

15 А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,

Well one of them, when he saw that he was healed, returned, glorifying God with a loud voice;

16 И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.

then he fell on his face at His feet, thanking Him—and he was a Samaritan!

17 А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?

So Jesus reacted by saying: “Were not all ten cleansed? So where are the nine?

18 Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?

None were found to return and give glory to God except this foreigner!”

19 И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.

Then He said to him, “Get up and go; your faith has made you well.”

20 А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;

Now when He was asked by the Pharisees when the Kingdom of God would come, He answered them and said: “The Kingdom of God does not come with observation;

21 Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.

nor will they say, ‘Look, here!’ or ‘Look, there!’ because indeed the Kingdom of God is within you.”

22 А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.

Then He said to the disciples: “Days are coming when you will long to see one of the days of the Son of the Man, and you will not see it.

23 И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.

And they will say to you, ‘Look, here!’ or ‘Look, there!’ Do not go along or follow.

24 Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.

Because just like the lightning that lights the whole sky when it flashes, so also will the Son of the Man be in His day.

25 Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.

But first He must suffer many things and be rejected by this generation.

26 И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:

Also, just as it was in the days of Noah, so will it also be in the days of the Son of the Man.

27 Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

They were eating, drinking, marrying and being given in marriage, until the day that Noah entered the ark, and the flood came and destroyed them all.

28 Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;

Likewise also as it was in the days of Lot; they were eating, drinking, buying, selling, planting, building—

29 А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.

but on the day Lot went out from Sodom, fire and brimstone rained down from heaven and destroyed them all.

30 Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.

Even so will it be in the day when the Son of the Man is revealed.

31 У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.

“In that day, he who is on the housetop, and his goods in the house, let him not go down to get them; and likewise he who is in the field, let him not turn back.

32 Опомињите се жене Лотове.

Remember Lot's wife!

33 Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.

Whoever seeks to save his life will lose it, and whoever ‘wastes’ it will preserve it.

34 Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;

I tell you: on that night there will be two men in one bed; one will be taken and the other left.

35 Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;

Two women will be grinding together; one will be taken and the other left.”

36 Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

37 И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.

They reacted by saying to Him, “Where, Lord?” He said to them, “Where there is a carcass, there will the vultures also be gathered.”