Лука 15
1 И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
Приближались к Нему все мытари и грешники слушать Его.
2 И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
Фарисеи же и книжники роптали, говоря: Он принимает грешников и ест с ними.
3 А Он им каза причу ову говорећи:
Но Он сказал им следующую притчу:
4 Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
кто из вас, имея сто овец и потеряв одну из них, не оставит девяноста девяти в пустыне и не пойдет за пропавшею, пока не найдет ее?
5 И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
А найдя, возьмет ее на плечи свои с радостью
6 И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
и, придя домой, созовет друзей и соседей и скажет им: порадуйтесь со мною: я нашел мою пропавшую овцу.
7 Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
Сказываю вам, что так на небесах более радости будет об одном грешнике кающемся, нежели о девяноста девяти праведниках, не имеющих нужды в покаянии.
8 Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
Или какая женщина, имея десять драхм, если потеряет одну драхму, не зажжет свечи и не станет мести комнату и искать тщательно, пока не найдет,
9 И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
а найдя, созовет подруг и соседок и скажет: порадуйтесь со мною: я нашла потерянную драхму.
10 Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
Так, говорю вам, бывает радость у Ангелов Божиих и об одном грешнике кающемся.
11 И рече: Један човек имаше два сина,
Еще сказал: у некоторого человека было два сына;
12 И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
и сказал младший из них отцу: отче! дай мне следующую мне часть имения. И отец разделил им имение.
13 И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
По прошествии немногих дней младший сын, собрав все, пошел в дальнюю сторону и там расточил имение свое, живя распутно.
14 А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
Когда же он прожил все, настал великий голод в той стране, и он начал нуждаться;
15 И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
и пошел, пристал к одному из жителей страны той, а тот послал его на поля свои пасти свиней;
16 И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
и он рад был наполнить чрево свое рожками, которые ели свиньи, но никто не давал ему.
17 А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
Придя же в себя, сказал: сколько наемников у отца моего избыточествуют хлебом, а я умираю от голода;
18 Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
встану, пойду к отцу моему и скажу ему: отче! я согрешил против неба и пред тобою
19 И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
и уже недостоин называться сыном твоим; прими меня в число наемников твоих.
20 И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
Встал и пошел к отцу своему. И когда он был еще далеко, увидел его отец его и сжалился; и, побежав, пал ему на шею и целовал его.
21 А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
Сын же сказал ему: отче! я согрешил против неба и пред тобою и уже недостоин называться сыном твоим.
22 А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
А отец сказал рабам своим: принесите лучшую одежду и оденьте его, и дайте перстень на руку его и обувь на ноги;
23 И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
и приведите откормленного теленка, и заколите; станем есть и веселиться!
24 Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
ибо этот сын мой был мертв и ожил, пропадал и нашелся. И начали веселиться.
25 А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
Старший же сын его был на поле; и возвращаясь, когда приблизился к дому, услышал пение и ликование;
26 И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
и, призвав одного из слуг, спросил: что это такое?
27 А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
Он сказал ему: брат твой пришел, и отец твой заколол откормленного теленка, потому что принял его здоровым.
28 А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
Он осердился и не хотел войти. Отец же его, выйдя, звал его.
29 А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
Но он сказал в ответ отцу: вот, я столько лет служу тебе и никогда не преступал приказания твоего, но ты никогда не дал мне и козленка, чтобы мне повеселиться с друзьями моими;
30 А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
а когда этот сын твой, расточивший имение свое с блудницами, пришел, ты заколол для него откормленного теленка.
31 А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
Он же сказал ему: сын мой! ты всегда со мною, и все мое твое,
32 Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
а о том надобно было радоваться и веселиться, что брат твой сей был мертв и ожил, пропадал и нашелся.
