Лука 11
1 И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.
One day Jesus was praying in a certain place, and when he finished, one of his disciples said to him, “Lord, teach us to pray, just as John taught his disciples.”
2 А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
So he said to them, “When you pray, say, ‘Our Father in heaven, hallowed be yoʋr name. Yoʋr kingdom come. Yoʋr will be done, on earth as it is in heaven.
3 Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;
Give us each day our daily bread.
4 И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.
And forgive us our sins, for we also forgive everyone who is indebted to us. And lead us not into temptation, but deliver us from evil.’”
5 И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;
Then he said to them, “Suppose one of you has a friend, and yoʋ go to him at midnight and say to him, ‘Friend, lend me three loaves,
6 Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;
for a friend on a journey has come to me, and I have nothing to set before him,’
7 А он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.
and he answers from inside and says, ‘Do not bother me! The door is already shut, and my children are with me in bed. I cannot get up to give yoʋ anything.’
8 И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.
I tell you, even if he will not get up and give yoʋ anything because yoʋ are his friend, yet because of yoʋr shameless persistence, he will get up and give yoʋ as much as yoʋ need.
9 И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
So I tell you: Ask, and it will be given to you; seek, and you will find; knock, and it will be opened to you.
10 Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
For everyone who asks receives, and he who seeks finds, and to him who knocks it will be opened.
11 Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?
Now what father among you, when his son asks for bread, will give him a stone; or again, when he asks for a fish, will give him a serpent instead of a fish;
12 Или ако заиште јаје да му да скорпију?
or again, if he asks for an egg, will give him a scorpion?
13 Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?
If you then, being evil, know how to give good gifts to your children, how much more will your heavenly Father give the Holy Spirit to those who ask him!”
14 И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.
Now Jesus was casting out a demon that made a certain man mute. When the demon came out, the mute man began to speak, and the crowds were amazed.
15 А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.
But some of them said, “By Beelzebul, the ruler of demons, he casts out demons.”
16 А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
Others were asking him for a sign from heaven, to test him.
17 А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.
Knowing their thoughts, Jesus said to them, “Every kingdom divided against itself is laid waste, and a house divided against itself falls.
18 Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.
So if Satan is also divided against himself, how will his kingdom stand? For you say that I cast out demons by Beelzebul.
19 Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
Now if I cast out demons by Beelzebul, by whom do your followers cast them out? Therefore they will be your judges.
20 А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.
But if I cast out demons by the finger of God, then the kingdom of God has come upon you.
21 Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;
When a strong man, fully armed, guards his own palace, his possessions are secure.
22 А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.
But when a stronger man attacks and overpowers him, he takes away all the armor in which the man trusted and then distributes the plunder.
23 Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.
Whoever is not with me is against me, and whoever does not gather with me scatters.
24 Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;
“When an unclean spirit has gone out of a person, it goes through waterless places seeking rest. But when it does not find any, it says, ‘I will return to the house I left.’
25 И дошавши нађе пометен и украшен.
When it arrives, it finds the house swept and put in order.
26 Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.
Then it goes and takes along seven other spirits more evil than itself, and they go and dwell there, and the last state of that person becomes worse than the first.”
27 А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
As Jesus was saying these things, a woman from among the crowd lifted up her voice and said to him, “Blessed is the womb that bore yoʋ, and the breasts at which yoʋ nursed.”
28 А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.
But he said, “Blessed rather are those who hear the word of God and obey it.”
29 А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;
Now as the crowds were increasing, Jesus began to say, “This generation is evil. It asks for a sign, but no sign will be given to it except the sign of Jonah the prophet.
30 Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.
For just as Jonah became a sign to the people of Nineveh, so also will the Son of Man be to this generation.
31 Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
The queen of the South will rise up at the judgment with the men of this generation and condemn them, for she came from the ends of the earth to hear the wisdom of Solomon, and behold, something greater than Solomon is here.
32 Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.
The men of Nineveh will rise up at the judgment with this generation and condemn it, for they repented at the preaching of Jonah, and behold, something greater than Jonah is here.
33 Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.
“No one lights a lamp and puts it in a hidden place or under a basket. Instead, it is put on a lampstand, so that those who come in may see its light.
34 Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.
The lamp of the body is the eye. So when yoʋr eye is clear, yoʋr whole body is full of light. But when yoʋr eye is bad, yoʋr body is full of darkness.
35 Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.
Therefore make sure that the light within yoʋ is not darkness.
36 Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.
If then yoʋr whole body is full of light, having no part dark, it will be entirely light, like when a lamp gives yoʋ light with its rays.”
37 А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.
As Jesus was speaking, a Pharisee invited him to have a meal with him, so Jesus went in and reclined at the table.
38 А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.
The Pharisee was amazed when he saw that Jesus did not first perform the ritual washing before the meal.
39 А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.
So the Lord said to him, “You Pharisees clean the outside of the cup and the platter, but inside you are full of plunder and evil.
40 Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?
You fools! Did not he who made the outside also make the inside?
41 Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
But give as alms the things that are on the inside, and behold, everything will be clean for you.
42 Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
“But woe to you, Pharisees! For you tithe mint, rue, and every herb, yet you ignore justice and the love of God. These you ought to have done without neglecting the others.
43 Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
Woe to you, Pharisees! For you love the best seats in the synagogues and greetings in the marketplaces.
44 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.
Woe to you, scribes and Pharisees, hypocrites! For you are like unmarked graves, which people walk over without realizing it.”
45 А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.
In response one of the lawyers said to him, “Teacher, by saying these things, yoʋ insult us as well.”
46 А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.
But Jesus said, “Woe to you lawyers as well! For you burden people with burdens that are hard to bear, but you yourselves do not touch the burdens with even one of your fingers.
47 Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.
Woe to you! For you build the tombs of the prophets, but it was your fathers who killed them.
48 Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.
So you bear witness to and approve of the works of your fathers, for they killed the prophets, and you build their tombs.
49 Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;
That is why the wisdom of God said, ‘I will send them prophets and apostles, some of whom they will kill and some of whom they will persecute.’
50 Да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,
As a result, this generation will be held accountable for the blood of all the prophets that has been shed from the foundation of the world,
51 Од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.
from the blood of Abel to the blood of Zechariah, who perished between the altar and the house of God. Yes, I tell you, this generation will be held accountable.
52 Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.
Woe to you lawyers! For you have taken away the key of knowledge. You yourselves have not entered, and you have hindered those who were trying to enter.”
53 А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,
As he was saying these things to them, the scribes and the Pharisees began to oppose him fiercely and to question him closely about many things,
54 Вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.
lying in wait for him and seeking to catch him in some word coming out of his mouth, so that they might accuse him.
