Књига Исуса Навина 17

1 И допаде део племену Манасијином, а он беше првенац Јосифов; Махиру првенцу Манасијином оцу Галадовом, јер беше човек јунак, зато му допаде Галад и Васан;

On jeta aussi le sort pour la tribu de Manassé, car il était le premier-né de Joseph. Quant à Makir, premier-né de Manassé et père de Galaad, comme c'était un homme de guerre, il avait eu Galaad et Bassan.

2 Добише део и остали синови Манасијини по породицама својим, синови Авијезерови, и синови Хелекови, и синови Азрилови, и синови Сихемови, и синови Еферови, и синови Семидини. То су синови Манасије сина Јосифовог; људи по породицама својим.

On jeta donc le sort pour les autres enfants de Manassé, selon leurs familles: pour les enfants d'Abiézer, pour les enfants de Hélek, pour les enfants d'Asriel, pour les enfants de Sichem, pour les enfants de Hépher, et pour les enfants de Shemida. Ce sont les enfants mâles de Manassé, fils de Joseph, selon leurs familles.

3 А Салпад син Ефера сина Галада сина Махира сина Манасијиног није имао синова него кћери; и ово су имена кћерима његовим: Мала и Нуја, Егла, Мелха и Терса.

Or, Tsélophcad, fils de Hépher, fils de Galaad, fils de Makir, fils de Manassé, n'eut point de fils, mais il n'eut que des filles, dont voici les noms: Machla, Noa, Hogla, Milca, et Thirtsa.

4 И оне дођоше пред Елеазара свештеника и пред Исуса сина Навиног и пред кнезове, и рекоше: Господ је заповедио Мојсију да нам се да наследство међу браћом нашом. И даде им Исус, по заповести Господњој, наследство међу браћом оца њиховог.

Elles se présentèrent devant Éléazar le sacrificateur, et devant Josué, fils de Nun, et devant les princes, en disant: L'Éternel a commandé à Moïse qu'on nous donnât un héritage parmi nos frères. Et on leur donna, selon le commandement de l'Éternel, un héritage parmi les frères de leur père.

5 И допаде Манасији десет делова, осим земље галадске и васанске, које су с оне стране Јордана.

Dix portions échurent donc à Manassé, outre les pays de Galaad et de Bassan, qui sont au delà du Jourdain;

6 Јер кћери Манасијине добише наследство међу синовима његовим, а земља галадска допаде другим синовима Манасијиним.

Car les filles de Manassé eurent un héritage parmi ses enfants; et le pays de Galaad fut pour les autres enfants de Manassé.

7 А међа Манасијина беше од Асира к Михмети, која је према Сихему, потом иде та међа надесно к становницима ен-тафујским.

Or la frontière de Manassé fut d'Asser à Micmethath, qui est en face de Sichem; puis la frontière allait à Jamin vers les habitants d'En-Thappuach.

8 А Манасијина је земља тафујска, али Тафуја на међи Манасијиној припада синовима Јефремовим.

Le pays de Thappuach appartenait à Manassé; mais Thappuach, près de la frontière de Manassé, était aux enfants d'Éphraïm.

9 Одатле силази међа на поток Кану, с јужне стране тог потока; и градови су Јефремови међу градовима Манасијиним; а међа је Манасијина са северне стране потока и излази на море.

Et de là la frontière descendait au torrent de Kana, au midi du torrent; ces villes-là étaient à Éphraïm, au milieu des villes de Manassé. Or, la frontière de Manassé était au nord du torrent, et elle aboutissait à la mer.

10 С југа је Јефремово, а са севера Манасијино, а море им је међа; а с Асиром граниче на северу а с Исахаром на истоку.

Ce qui était au midi, était à Éphraïm; ce qui était au nord, était à Manassé, et la mer était sa frontière; ils touchaient à Asser au nord, et à Issacar à l'orient.

11 Јер је Манасијино у племену Исахаровом и Асировом: Вет-Сан са селима својим, и Ивлеам са селима својим, и Дорани са селима својим, и Ен-Дорани са селима својим, и Танашани са селима својим, и Мегиђани са селима својим; та три краја.

Manassé eut, en Issacar et en Asser, Beth-Shéan et les villes de son ressort, Gibleam et les villes de son ressort, les habitants de Dor et les villes de son ressort, les habitants d'En-Dor et les villes de son ressort, les habitants de Thaanac et les villes de son ressort, les habitants de Méguiddo et les villes de son ressort, trois contrées.

12 Али синови Манасијини не могоше изагнати Хананеје из тих градова, него Хананеји стадоше живети у тој земљи.

Les enfants de Manassé ne purent prendre possession de ces villes, et les Cananéens persistèrent à demeurer dans ce pays-là.

13 Али кад ојачаше синови Израиљеви, ударише данак на Хананеје, али их не изагнаше.

Mais lorsque les enfants d'Israël se furent fortifiés, ils rendirent les Cananéens tributaires; toutefois ils ne les dépossédèrent point entièrement.

14 А синови Јосифови рекоше Исусу говорећи: Зашто си нам дао у наследство један део и једно уже, кад је нас множина и Господ нас је благословио довде?

Or, les enfants de Joseph parlèrent à Josué, en disant: Pourquoi m'as-tu donné en héritage un seul lot et une seule part, quand je suis un peuple nombreux, parce que jusqu'ici l'Éternel m'a béni?

15 А Исус им рече: Кад вас је множина, идите у шуму, и онде окрчите себи, у земљи ферезејској и рафајској, ако вам је тесна гора Јефремова.

Et Josué leur dit: Si tu es un peuple nombreux, monte à la forêt, et coupe-la, pour te faire place dans le pays des Phéréziens et des Réphaïm, puisque la montagne d'Éphraïm est trop étroite pour toi.

16 А синови Јосифови рекоше: Неће нам бити доста ова гора; а сви Хананеји који живе у долини имају гвоздена кола; и они који су у Вет-Сану и у селима његовим и они који су у долини језраелској.

Mais les enfants de Joseph répondirent: La montagne ne nous suffira pas; et tous les Cananéens qui habitent la région de la vallée ont des chars de fer, ceux qui habitent à Beth-Shéan et dans les villes de son ressort, et ceux qui habitent dans la vallée de Jizréel.

17 А Исус рече дому Јосифовом, Јефрему и Манасији, говорећи: Велик си народ и силан си, нећеш имати једног дела.

Alors Josué parla à la maison de Joseph, à Éphraïm et à Manassé, et leur dit: Tu es un peuple nombreux, et tu as une grande force; tu n'auras pas un simple lot.

18 Него гора нека буде твоја; ако је шума, исеци је, па ћеш имати међе њене; јер ћеш изагнати Хананеје, ако и имају гвоздена кола, ако и јесу јаки.

Mais tu auras la montagne; puisque c'est une forêt, tu la couperas, et ses issues t'appartiendront; car tu déposséderas les Cananéens, quoiqu'ils aient des chars de fer, et quelque puissants qu'ils soient.