Књига пророка Јоне 3
1 И дође реч Господња Јони други пут говорећи:
This message from the Lord came to Jonah the second time,
2 Устани, и иди у Ниневију град велики, и проповедај му оно што ти ја кажем.
‘Arise, go to that great city, Nineveh, and proclaim to it the message that I tell you.’
3 И устав Јона отиде у Ниневију по речи Господњој; а Ниневија беше град врло велик, три дана хода.
So Jonah started for Nineveh, as the Lord commanded. Now Nineveh was so large a city that it took three days’ journey to cross it.
4 И Јона поче ићи по граду један дан хода, и проповеда и рече: Јоште четрдесет дана, па ће Ниневија пропасти.
Jonah began by going a day’s journey into the city, and he proclaimed, ‘Forty days more and Nineveh shall be overthrown.’
5 И Ниневљани повероваше Богу, и огласише пост, и обукоше се у кострет од највећег до најмањег.
And the people of Nineveh believed God; and they ordered a fast and put on sackcloth, from the greatest to the least of them.
6 Јер кад дође та реч до цара ниневијског, он уста са свог престола, и скиде са себе своје одело, и обуче се у кострет и седе у пепео.
And when word came to the king of Nineveh, he rose from his throne, took off his robe, dressed in sackcloth, and sat in ashes.
7 И прогласи се и каза се по Ниневији по заповести царевој и кнезова његових говорећи: Људи и стока, говеда и овце да не окусе ништа, ни да пасу ни да пију воде.
And he made this proclamation and published it in Nineveh: ‘By the decree of the king and his nobles: People, beast, herd, and flock shall not taste anything; let them not eat nor drink water.
8 Него и људи и стока да се покрију кострећу, и да призивају Бога јако, и да се врати сваки са свог злог пута и од неправде која му је у руку.
Let both people and animals put on sackcloth and let them cry earnestly to God; let them each turn from their evil ways and from the deeds of violence which they are doing.
9 Ко зна, еда се поврати и раскаје Бог и поврати се од љутог гнева свог, те не изгинемо.
Who knows? God may relent and avert his fierce anger, so that we may not die.’
10 И Бог виде дела њихова, где се вратише са злог пута свог; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини.
When God saw that they turned from their evil course, he relented the evil which he said he would do to them, and did not do it.
