Јован 5

1 А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

Därefter inföll en av judarnas högtider, och Jesus for upp till Jerusalem.

2 У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,

Vid Fårporten i Jerusalem ligger en damm, på hebreiska kallad Betesda, och invid den finnas fem pelargångar.

3 У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;

I dessa lågo många sjuka, blinda, halta, förtvinade.

4 Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

5 А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.

Där fanns nu en man som hade varit sjuk i trettioåtta år.

6 Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?

Då Jesus fick se denne, där han låg, och fick veta att han redan lång tid hade varit sjuk, sade han till honom: »Vill du bliva frisk?»

7 Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.

Den sjuke svarade honom: »Herre, jag har ingen som hjälper mig ned i dammen, när vattnet har kommit i rörelse; och så stiger en annan ditned före mig, medan jag ännu är på väg.»

8 Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.

Jesus sade till honom: »Stå upp, tag din säng och gå.»

9 И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.

Och strax blev mannen frisk och tog sin säng och gick. Men det var sabbat den dagen.

10 Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.

Därför sade judarna till mannen som hade blivit botad: »Det är sabbat; det är icke lovligt för dig att bära sängen.»

11 А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.

Men han svarade dem: »Den som gjorde mig frisk, han sade till mig: 'Tag din säng och gå.'»

12 А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?

Då frågade de honom: »Vem var den mannen som sade till dig att du skulle taga sin säng och gå?»

13 А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.

Men mannen som hade blivit botad visste icke vem det var; ty Jesus hade dragit sig undan, eftersom mycket folk var där på platsen. --

14 А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.

Sedan träffade Jesus honom i helgedomen och sade till honom: »Se, du har blivit frisk; synda icke härefter, på det att icke något värre må vederfaras dig.»

15 А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.

Mannen gick då bort och omtalade för judarna, att det var Jesus som hade gjort honom frisk.

16 И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.

Därför förföljde nu judarna Jesus, eftersom han gjorde sådant på sabbaten.

17 А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.

Men han svarade dem: »Min Fader verkar ännu alltjämt; så verkar ock jag.»

18 И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.

Och därför stodo judarna ännu mer efter att döda honom, eftersom han icke allenast ville göra sabbaten om intet, utan ock kallade Gud sin Fader och gjorde sig själv lik Gud.

19 А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;

Då talade Jesus åter och sade till dem: »Sannerligen, sannerligen säger jag eder: Sonen kan icke göra något av sig själv, utan han gör allenast vad han ser Fadern göra; ty vad han gör, det gör likaledes ock Sonen.

20 Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.

Ty Fadern älskar Sonen och låter honom se allt vad han själv gör; och större gärningar, än dessa äro, skall han låta honom se, så att I skolen förundra eder.

21 Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.

Ty såsom Fadern uppväcker döda och gör dem levande, så gör ock Sonen levande vilka han vill.

22 Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,

Icke heller dömer Fadern någon, utan all dom har han överlåtit åt Sonen,

23 Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.

för att alla skola ära Sonen såsom de ära Faderns. Den som icke ärar Sonen, han ärar icke heller Fadern, som har sänt honom.

24 Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. (aiōnios g166)

Sannerligen, sannerligen säger jag eder: Den som hör mina ord och tror honom som har sänt mig, han har evigt liv och kommer icke under någon dom, utan har övergått från döden till livet. (aiōnios g166)

25 Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.

Sannerligen säger jag eder: Den stund kommer, ja, den är redan inne, så de döda skola höra Guds Sons röst, och de som höra den skola bliva levande.

26 Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;

Ty såsom Fadern har liv i sig själv, så har han ock givit åt Sonen att hava liv i sig själv.

27 И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.

Och han har givit honom makt att hålla dom, eftersom han är Människoson.

28 Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,

Förundren eder icke över detta. Ty den stund kommer, då alla som äro i gravarna skola höra hans röst

29 И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.

och gå ut ur dem: de som hava gjort vad gott är skola uppstå till liv, och de som hava gjort vad ont är skola uppstå till dom.

30 Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.

Jag kan icke göra något av mig själv. Såsom jag hör, så dömer jag; och min dom är rättvis, ty jag söker icke min vilja, utan dens vilja, som har sänt mig.

31 Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.

Om jag själv vittnar om mig, så gäller icke mitt vittnesbörd.

32 Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.

Men det är en annan som vittnar om mig, och jag vet att hans vittnesbörd om mig är sant.

33 Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;

I haven sänt bud till Johannes, och han har vittnat för sanningen,

34 А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.

Dock, det är icke av någon människa som jag tager emot vittnesbörd om mig; men jag säger detta, för att I skolen bliva frälsta.

35 Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.

Han var den brinnande, skinande lampan, och för en liten stund villen I fröjdas i dess ljus.

36 Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.

Men jag har ett vittnesbörd om mig, som är förmer än Johannes' vittnesbörd: de gärningar som Fadern har givit mig att fullborda, just de gärningar som jag gör, de vittna om mig, att Fadern har sänt mig.

37 И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.

Ja, Fadern, som har sänt mig, han har själv vittnat om mig. Hans röst haven I aldrig någonsin hört, ej heller haven I sett hans gestalt,

38 И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.

och hans ord haven I icke låtit förbliva i eder. Ty den han har sänt, honom tron I icke.

39 Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене. (aiōnios g166)

I rannsaken skrifterna, därför att I menen eder i dem hava evigt liv; och det är dessa som vittna om mig. (aiōnios g166)

40 И нећете да дођете к мени да имате живот.

Men I viljen icke komma till mig för att få liv.

41 Ја не примам славе од људи.

Jag tager icke emot pris av människor;

42 Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

men jag känner eder och vet att I icke haven Guds kärlek i eder.

43 Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

Jag har kommit i min Faders namn, och I tagen icke emot mig; kommer en annan i sitt eget namn, honom skolen I nog mottaga.

44 Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?

Huru skullen I kunna tro, I som tagen emot pris av varandra och icke söken det pris som kommer från honom som allena är Gud?

45 Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

Menen icke att det är jag som skall anklaga eder hos Fadern. Den som anklagar eder är Moses, han till vilken I sätten edert hopp.

46 Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.

Trodden I Moses, så skullen I ju tro mig, ty om mig har han skrivit.

47 А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?

Men tron I icke hans skrifter, huru skolen I då kunna tro mina ord?» och sökte att döda honom.