Јован 3
1 Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.
Между фарисеями был некто, именем Никодим, один из начальников Иудейских.
2 Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.
Он пришел к Иисусу ночью и сказал Ему: Равви! мы знаем, что Ты учитель, пришедший от Бога; ибо таких чудес, какие Ты творишь, никто не может творить, если не будет с ним Бог.
3 Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.
Иисус сказал ему в ответ: истинно, истинно говорю тебе, если кто не родится свыше, не может увидеть Царствия Божия.
4 Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?
Никодим говорит Ему: как может человек родиться, будучи стар? неужели может он в другой раз войти в утробу матери своей и родиться?
5 Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.
Иисус отвечал: истинно, истинно говорю тебе, если кто не родится от воды и Духа, не может войти в Царствие Божие.
6 Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.
Рожденное от плоти есть плоть, а рожденное от Духа есть дух.
7 Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.
Не удивляйся тому, что Я сказал тебе: должно вам родиться свыше.
8 Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.
Дух дышит, где хочет, и голос его слышишь, а не знаешь, откуда приходит и куда уходит: так бывает со всяким, рожденным от Духа.
9 Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?
Никодим сказал Ему в ответ: как это может быть?
10 Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?
Иисус отвечал и сказал ему: ты - учитель Израилев, и этого ли не знаешь
11 Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.
Истинно, истинно говорю тебе: мы говорим о том, что знаем, и свидетельствуем о том, что видели, а вы свидетельства Нашего не принимаете.
12 Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?
Если Я сказал вам о земном, и вы не верите, - как поверите, если буду говорить вам о небесном?
13 И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.
Никто не восходил на небо, как только сшедший с небес Сын Человеческий, сущий на небесах.
14 И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.
И как Моисей вознес змию в пустыне, так должно вознесену быть Сыну Человеческому,
дабы всякий, верующий в Него, не погиб, но имел жизнь вечную. (aiōnios g166)
16 Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни. (aiōnios g166)
Ибо так возлюбил Бог мир, что отдал Сына Своего Единородного, дабы всякий, верующий в Него, не погиб, но имел жизнь вечную. (aiōnios g166)
17 Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.
Ибо не послал Бог Сына Своего в мир, чтобы судить мир, но чтобы мир спасен был чрез Него.
18 Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.
Верующий в Него не судится, а неверующий уже осужден, потому что не уверовал во имя Единородного Сына Божия.
19 А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.
Суд же состоит в том, что свет пришел в мир; но люди более возлюбили тьму, нежели свет, потому что дела их были злы;
20 Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.
ибо всякий, делающий злое, ненавидит свет и не идет к свету, чтобы не обличились дела его, потому что они злы,
21 А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.
а поступающий по правде идет к свету, дабы явны были дела его, потому что они в Боге соделаны.
22 А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.
После сего пришел Иисус с учениками Своими в землю Иудейскую и там жил с ними и крестил.
23 А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.
А Иоанн также крестил в Еноне, близ Салима, потому что там было много воды; и приходили туда и крестились,
24 Јер још не беше Јован бачен у тамницу.
ибо Иоанн еще не был заключен в темницу.
25 Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.
Тогда у Иоанновых учеников произошел спор с Иудеями об очищении.
26 И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.
И пришли к Иоанну и сказали ему: Равви! Тот, Который был с тобою при Иордане и о Котором ты свидетельствовал, вот Он крестит, и все идут к Нему.
27 Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.
Иоанн сказал в ответ: не может человек ничего принимать на себя, если не будет дано ему с неба.
28 Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.
Вы сами мне свидетели в том, что я сказал: не я Христос, но я послан пред Ним.
29 Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.
Имеющий невесту есть жених, а друг жениха, стоящий и внимающий ему, радостью радуется, слыша голос жениха. Сия-то радость моя исполнилась.
30 Онај треба да расте, а ја да се умањујем.
Ему должно расти, а мне умаляться.
31 Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.
Приходящий свыше и есть выше всех; а сущий от земли земной и есть и говорит, как сущий от земли; Приходящий с небес есть выше всех,
32 И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.
и что Он видел и слышал, о том и свидетельствует; и никто не принимает свидетельства Его.
33 Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.
Принявший Его свидетельство сим запечатлел, что Бог истинен,
34 Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.
ибо Тот, Которого послал Бог, говорит слова Божии; ибо не мерою дает Бог Духа.
35 Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.
Отец любит Сына и все дал в руку Его.
