< Јован 19 >
1 Тада, дакле, Пилат узе Исуса и шиба Га.
2 И војници сплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и обукоше Му скерлетну хаљину,
3 И говораху: Здраво, царе јудејски! И бијаху Га по образима.
4 Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: Ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакву кривицу.
5 А Исус изађе напоље под венце од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат; ево човека!
6 А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.
7 Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.
8 Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма.
9 И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.
10 А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?
11 Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби.
12 Од тада гледаше Пилат да Га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: Ако овог пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.
13 Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата.
14 А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш.
15 А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара.
16 Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.
17 И носећи крст свој изиђе на место које се зове Костурница а јеврејски Голгота.
18 Онде Га разапеше, и с Њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у среди.
19 Пилат, пак, написа и натпис и метну на крст; и беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски.
20 И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер место беше близу града где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, грчки, латински.
21 А јеврејски главари свештенички говораху Пилату: Не пиши: Цар јудејски, него да сам рече: Ја сам цар јудејски.
22 Пилат одговори: Шта писах писах.
23 А војници кад разапеше Исуса узеше Његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доламу; а долама не беше шивена него изаткана сва с врха до дна.
24 Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: Разделише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници, дакле, тако учинише.
25 А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.
26 А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина!
27 Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи.
28 Потом, знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: Жедан сам.
29 Онде стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима Његовим.
30 А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух.
31 А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу (јер беше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију ноге, па да их скину.
32 Онда дођоше војници, и првом дакле пребише ноге, и другом распетоме с Њим.
33 А дошавши на Исуса, кад Га видеше да је већ умро, не пребише Му ноге;
34 Него један од војника прободе Му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.
35 И онај што виде посведочи, и сведочанство је Његово истинито; и он зна да истину говори да ви верујете.
36 Јер се ово догоди да се збуде писмо: Кост Његова да се не преломи.
37 И опет друго писмо говори: Погледаће Оног кога прободоше.
38 А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов али крадом од страха јеврејског, моли Пилата да узме тело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово.
39 А дође и Никодим, који пре долази Исусу ноћу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара.
40 И узеше тело Исусово, и обавише Га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.
41 А беше близу оног места где беше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не беше метнут.
42 Онде, дакле, петка ради јеврејског, јер беше близу гроб, метнуше Исуса.
