Књига пророка Јоила 1

1 Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.

The word of the LORD that came to Joel the son of Pethuel.

2 Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца?

Hear this, ye old men, and give ear, all ye inhabitants of the land. Hath this been in your days, or even in the days of your fathers?

3 Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену.

Tell ye your children of it, and [let] your children [tell] their children, and their children another generation.

4 Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.

That which the palmer-worm hath left hath the locust eaten; and that which the locust hath left hath the canker-worm eaten; and that which the canker-worm hath left hath the caterpillar eaten.

5 Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших.

Awake, ye drunkards, and weep; and howl, all ye drinkers of wine, because of the new wine; for it is cut off from your mouth.

6 Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.

For a nation is come up upon my land, strong, and without number, whose teeth [are] the teeth of a lion, and he hath the cheek teeth of a great lion.

7 Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле.

He hath laid my vine waste, and barked my fig-tree: he hath made it clean bare, and cast [it] away; its branches are made white.

8 Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје.

Lament like a virgin girded with sackcloth for the husband of her youth.

9 Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње.

The meat-offering and the drink-offering is cut off from the house of the LORD; the priests, the LORD'S ministers, mourn.

10 Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.

The field is wasted, the land mourneth; for the corn is wasted; the new wine is dried up, the oil languisheth.

11 Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;

Be ye ashamed, O ye husbandmen; howl, O ye vine-dressers, for the wheat and for the barley; because the harvest of the field hath perished.

12 Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.

The vine is dried up, and the fig-tree languisheth; the pomegranate-tree, the palm-tree also, and the apple-tree, [even] all the trees of the field, are withered: because joy is withered away from the sons of men.

13 Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.

Gird yourselves, and lament, ye priests: howl, ye ministers of the altar: come, lie all night in sackcloth, ye ministers of my God: for the meat-offering and the drink-offering is withheld from the house of your God.

14 Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу:

Sanctify ye a fast, call a solemn assembly, gather the elders [and] all the inhabitants of the land [into] the house of the LORD your God, and cry to the LORD,

15 Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег.

Alas for the day! for the day of the LORD [is] at hand, and as a destruction from the Almighty shall it come.

16 Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег?

Is not the food cut off before our eyes, [and] joy and gladness from the house of our God?

17 Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.

The seed hath perished under their clods, the granaries are laid desolate, the barns are broken down; for the corn is withered.

18 Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.

How do the beasts groan! the herds of cattle are perplexed, because they have no pasture; yes, the flocks of sheep are made desolate.

19 К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.

O LORD, to thee will I cry: for the fire hath devoured the pastures of the wilderness, and the flame hath burned all the trees of the field.

20 И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.

The beasts of the field cry also to thee: for the rivers of waters are dried up, and the fire hath devoured the pastures of the wilderness.