Књига о Јову 9
1 А Јов одговори и рече:
Then Job answered,
2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
"Truly I know that it is so, but how can man be just with God?
3 Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
If he is pleased to contend with him, he can't answer him one time in a thousand.
4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
For he is wise in heart, and mighty in strength: who has hardened himself against him, and prospered?
5 Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
He removes the mountains, and they do not know it, when he overturns them in his anger.
6 Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
He shakes the earth out of its place. Its pillars tremble.
7 Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
He commands the sun, and it doesn't rise, and seals up the stars.
8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
He alone stretches out the heavens, and treads on the waves of the sea.
9 Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
He makes Osh, Kesil, and Kimah, and the chambers of the south.
10 Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
He does great things past finding out; yes, marvelous things without number.
11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
Look, he goes by me, and I do not see him. He passes on also, but I do not perceive him.
12 Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
Look, he snatches away. Who can hinder him? Who will ask him, 'What are you doing?'
13 Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
"God will not withdraw his anger. The helpers of Rahab stoop under him.
14 А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
How much less shall I answer him, And choose my words to argue with him?
15 Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
Though I were righteous, yet I wouldn't answer him. I would make petition to my judge.
16 Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
If I had called, and he had answered me, yet I wouldn't believe that he listened to my voice.
17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
For he bruises me with a storm, and multiplies my wounds without cause.
18 Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
He will not allow me to catch my breath, but fills me with bitterness.
19 Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
If it is a matter of strength, look, he is mighty. And if of justice, who will summon him?
20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
Though I am righteous, my own mouth shall condemn me. Though I am blameless, it shall prove me perverse.
21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
I am blameless. I do not regard myself. I despise my life.
22 Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
"It is all the same. Therefore I say he destroys the blameless and the wicked.
23 Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
If the scourge kills suddenly, he will mock at the trial of the innocent.
24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
The earth is given into the hand of the wicked. He covers the faces of its judges. If not he, then who is it?
25 Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
"Now my days are swifter than a runner. They flee away, they see no good,
26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
They have passed away as the swift ships, as the eagle that swoops on the prey.
27 Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
If I say, 'I will forget my complaint, I will put off my sad face, and cheer up;'
28 Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
I am afraid of all my sorrows, I know that you will not hold me innocent.
29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
I shall be condemned. Why then do I labor in vain?
30 Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
If I wash myself with snow water, and cleanse my hands with lye,
31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
yet you will plunge me in the ditch. My own clothes shall abhor me.
32 Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
For he is not a man, as I am, that I should answer him, that we should come together in judgment.
33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
There is no umpire between us, that might lay his hand on us both.
34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
Let him take his rod away from me. Let his terror not make me afraid;
35 Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
then I would speak, and not fear him, for I am not so in myself.
