Књига о Јову 7
1 Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
Knyythod is lijf of man on erthe, and his daies ben as the daies of an hired man.
2 Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
As an hert desireth schadowe, and as an hirede man abideth the ende of his werk;
3 Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
so and Y hadde voide monethis, and Y noumbrede trauailous niytes to me.
4 Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
If Y schal slepe, Y schal seie, Whanne schal Y rise? and eft Y schal abide the euentid, and Y schal be fillid with sorewis `til to derknessis.
5 Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
Mi fleisch is clothid with rot, and filthis of dust; my skyn driede vp, and is drawun togidere.
6 Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
My daies passiden swiftliere thanne a web is kit doun `of a webstere; and tho daies ben wastid with outen ony hope.
7 Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
God, haue thou mynde, for my lijf is wynde, and myn iye schal not turne ayen, that it se goodis.
8 Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Nethir the siyt of man schal biholde me; but thin iyen ben in me, and Y schal not `be in deedli lijf.
As a cloude is wastid, and passith, so he that goith doun to helle, schal not stie; (Sheol h7585)
10 Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
nether schal turne ayen more in to his hows, and his place schal no more knowe hym.
11 Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
Wherfor and Y schal not spare my mouth; Y schal speke in the tribulacioun of my spirit, Y schal talke togidere with the bitternesse of my soule.
12 Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
Whether Y am the see, ethir a whal, for thou hast cumpassid me with prisoun?
13 Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
If Y seie, My bed schal coumfort me, and Y schal be releeuyd, spekynge with me in my bed;
14 Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
thou schalt make me aferd bi dremys, and thou schalt schake me with `orrour, ethir hidousnesse, `bi siytis.
15 Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
Wherfor my soule `chees hangyng, and my boonys cheesiden deth.
16 Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
`Y dispeiride, now Y schal no more lyue; Lord, spare thou me, for my daies ben nouyt.
17 Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
What is a man, for thou `magnifiest hym? ether what settist thou thin herte toward hym?
18 Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
Thou visitist hym eerly, and sudeynli thou preuest hym.
19 Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
Hou long sparist thou not me, nether suffrist me, that Y swolowe my spotele?
20 Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
Y haue synned; A! thou kepere of men, what schal Y do to thee? Whi hast thou set me contrarie to thee, and Y am maad greuouse to my silf?
21 Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
Whi doist thou not awei my sinne, and whi takist thou not awei my wickidnesse? Lo! now Y schal slepe in dust, and if thou sekist me eerli, Y schal not abide.
