Књига о Јову 6
1 А Јов одговори и рече:
Respondens autem Iob, dixit:
2 О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
Utinam appenderentur peccata mea, quibus iram merui: et calamitas, quam patior, in statera.
3 Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
Quasi arena maris hæc gravior appareret: unde et verba mea dolore sunt plena:
4 Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
Quia sagittæ Domini in me sunt, quarum indignatio ebibit spiritum meum, et terrores Domini militant contra me.
5 Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
Numquid rugiet onager cum habuerit herbam? aut mugiet bos cum ante præsepe plenum steterit?
6 Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
Aut poterit comedi insulsum, quod non est sale conditum? aut potest aliquis gustare, quod gustatum affert mortem?
7 Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
Quæ prius nolebat tangere anima mea, nunc præ angustia, cibi mei sunt.
8 О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
Quis det ut veniat petitio mea: et quod expecto, tribuat mihi Deus?
9 И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
Et qui cœpit, ipse me conterat: solvat manum suam, et succidat me?
10 Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
Et hæc mihi sit consolatio ut affligens me dolore, non parcat, nec contradicam sermonibus Sancti.
11 Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
Quæ est enim fortitudo mea ut sustineam? aut quis finis meus, ut patienter agam?
12 Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
Nec fortitudo lapidum fortitudo mea, nec caro mea ænea est.
13 Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
Ecce, non est auxilium mihi in me, et necessarii quoque mei recesserunt a me.
14 Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
Qui tollit ab amico suo misericordiam, timorem Domini derelinquit.
15 Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
Fratres mei præterierunt me, sicut torrens qui raptim transit in convallibus.
16 Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
Qui timent pruinam, irruet super eos nix.
17 Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
Tempore, quo fuerint dissipati, peribunt: et ut incaluerit, solventur de loco suo.
18 Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
Involutæ sunt semitæ gressuum eorum: ambulabunt in vacuum, et peribunt.
19 Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
Considerate semitas Thema, itinera Saba, et expectate paulisper.
20 Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
Confusi sunt, quia speravi: venerunt quoque usque ad me, et pudore cooperti sunt.
21 Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
Nunc venistis: et modo videntes plagam meam timetis.
22 Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
Numquid dixi: Afferte mihi, et de substantia vestra donate mihi?
23 Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
Vel, Liberate me de manu hostis, et de manu robustorum eruite me?
24 Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
Docete me, et ego tacebo: et siquid forte ignoravi, instruite me.
25 Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
Quare detraxistis sermonibus veritatis, cum e vobis nullus sit qui possit arguere me?
26 Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
Ad increpandum tantum eloquia concinnatis, et in ventum verba profertis.
27 И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
Super pupillum irruitis, et subvertere nitimini amicum vestrum.
28 Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
Verumtamen quod cœpistis explete: præbete aurem, et videte an mentiar.
29 Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
Respondete obsecro absque contentione: et loquentes id quod iustum est, iudicate.
30 Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
Et non invenietis in lingua mea iniquitatem, nec in faucibus meis stultitia personabit.
