Књига о Јову 6

1 А Јов одговори и рече:

Ijob respondis kaj diris:

2 О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!

Se estus pesita mia ĉagreno, Kaj samtempe estus metita sur la pesilon mia suferado,

3 Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.

Ĝi estus nun pli peza, ol la sablo ĉe la maroj; Pro tio miaj vortoj estas plenaj de plendo.

4 Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.

Ĉar la sagoj de la Plejpotenculo estas en mi, Ilian venenon trinkas mia spirito; La teruraĵoj de Dio direktiĝis sur min.

5 Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?

Ĉu krias sovaĝa azeno sur herbo? Ĉu bovo blekas kolere ĉe sia manĝaĵo?

6 Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?

Ĉu oni manĝas sengustaĵon sen salo? Ĉu havas guston la albumeno de ovo?

7 Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.

Kion ne volis tuŝi mia animo, Tio nun estas abomeninde mia manĝaĵo.

8 О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!

Ho, se mia peto plenumiĝus, Kaj se Dio donus al mi tion, kion mi esperas!

9 И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!

Ho, se Dio komencus kaj disbatus min, Donus liberecon al Sia mano kaj frakasus min!

10 Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.

Tio estus ankoraŭ konsolo por mi; Kaj mi ĝojus, se en la turmento Li ne kompatus, Ĉar mi ne forpuŝis ja la vortojn de la Sanktulo.

11 Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?

Kio estas mia forto, ke mi persistu? Kaj kia estas mia fino, ke mi havu paciencon?

12 Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?

Ĉu mia forto estas forto de ŝtonoj? Ĉu mia karno estas kupro?

13 Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?

Mi havas ja nenian helpon, Kaj savo estas forpuŝita for de mi.

14 Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.

Al malfeliĉulo decas kompato de amiko, Eĉ se li forlasas la timon antaŭ la Plejpotenculo.

15 Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,

Miaj fratoj trompas kiel torento, Kiel akvaj fluegoj, kiuj pasas,

16 Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;

Kiuj estas malklaraj pro glacio, En kiuj kaŝas sin neĝo;

17 Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.

En la tempo de degelo ili malaperas, En la tempo de varmego ili forŝoviĝas de sia loko.

18 Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.

Ili forklinas la direkton de sia vojo, Iras en la dezerton, kaj malaperas.

19 Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;

Serĉas ilin per sia rigardo la vojoj de Tema, Esperas je ili la karavanoj el Ŝeba;

20 Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.

Sed ili hontas pro sia fido; Ili aliras, kaj ruĝiĝas de honto.

21 Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.

Nun vi neniiĝis; Vi ekvidis teruraĵon, kaj ektimis.

22 Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;

Ĉu mi diris: Donu al mi, El via havaĵo donacu pro mi,

23 Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?

Savu min el la mano de premanto, Aŭ liberigu min el la mano de turmentantoj?

24 Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.

Instruu min, kaj mi eksilentos; Komprenigu al mi, per kio mi pekis.

25 Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?

Kial vi mallaŭdas pravajn vortojn? Kaj kion povas instrui la moralinstruanto el vi?

26 Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?

Ĉu vi intencas riproĉi pro vortoj? Sed paroloj de malesperanto iras al la vento.

27 И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.

Eĉ orfon vi atakus, Kaj sub via amiko vi fosus.

28 Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.

Nun, ĉar vi komencis, rigardu min; Ĉu mi mensogos antaŭ via vizaĝo?

29 Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.

Rigardu denove, vi ne trovos malpiaĵon; Ripetu, vi trovos mian pravecon en la afero.

30 Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?

Ĉu estas peko sur mia lango? Ĉu mia palato ne komprenas tion, kio estas malbona?