Књига о Јову 41

1 Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?

An extrahere poteris Leviathan hamo, et fune ligabis linguam ejus?

2 Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?

Numquid pones circulum in naribus ejus, aut armilla perforabis maxillam ejus?

3 Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?

Numquid multiplicabit ad te preces, aut loquetur tibi mollia?

4 Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?

Numquid feriet tecum pactum, et accipies eum servum sempiternum?

5 Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?

Numquid illudes ei quasi avi, aut ligabis eum ancillis tuis?

6 Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?

Concident eum amici? divident illum negotiatores?

7 Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?

Numquid implebis sagenas pelle ejus, et gurgustium piscium capite illius?

8 Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.

Pone super eum manum tuam: memento belli, nec ultra addas loqui.

9 Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?

Ecce spes ejus frustrabitur eum, et videntibus cunctis præcipitabitur.]

10 Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?

[Non quasi crudelis suscitabo eum: quis enim resistere potest vultui meo?

11 Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.

Quis ante dedit mihi, ut reddam ei? omnia quæ sub cælo sunt, mea sunt.

12 Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.

Non parcam ei, et verbis potentibus, et ad deprecandum compositis.

13 Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?

Quis revelabit faciem indumenti ejus? et in medium oris ejus quis intrabit?

14 Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.

Portas vultus ejus quis aperiet? per gyrum dentium ejus formido.

15 Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.

Corpus illius quasi scuta fusilia, compactum squamis se prementibus.

16 Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.

Una uni conjungitur, et ne spiraculum quidem incedit per eas.

17 Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.

Una alteri adhærebit, et tenentes se nequaquam separabuntur.

18 Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.

Sternutatio ejus splendor ignis, et oculi ejus ut palpebræ diluculi.

19 Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.

De ore ejus lampades procedunt, sicut tædæ ignis accensæ.

20 Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.

De naribus ejus procedit fumus, sicut ollæ succensæ atque ferventis.

21 Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.

Halitus ejus prunas ardere facit, et flamma de ore ejus egreditur.

22 У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.

In collo ejus morabitur fortitudo, et faciem ejus præcedit egestas.

23 Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.

Membra carnium ejus cohærentia sibi: mittet contra eum fulmina, et ad locum alium non ferentur.

24 Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.

Cor ejus indurabitur tamquam lapis, et stringetur quasi malleatoris incus.

25 Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.

Cum sublatus fuerit, timebunt angeli, et territi purgabuntur.

26 Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.

Cum apprehenderit eum gladius, subsistere non poterit, neque hasta, neque thorax:

27 Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.

reputabit enim quasi paleas ferrum, et quasi lignum putridum æs.

28 Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;

Non fugabit eum vir sagittarius: in stipulam versi sunt ei lapides fundæ.

29 Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.

Quasi stipulam æstimabit malleum, et deridebit vibrantem hastam.

30 Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.

Sub ipso erunt radii solis, et sternet sibi aurum quasi lutum.

31 Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.

Fervescere faciet quasi ollam profundum mare, et ponet quasi cum unguenta bulliunt.

32 За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.

Post eum lucebit semita: æstimabit abyssum quasi senescentem.

33 Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.

Non est super terram potestas quæ comparetur ei, qui factus est ut nullum timeret.

34 Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.

Omne sublime videt: ipse est rex super universos filios superbiæ.]