Књига о Јову 38
1 Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
Tedy odpověděl Hospodin Jobovi z vichru, a řekl:
2 Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
Kdož jest to, jenž zatemňuje radu řečmi neumělými?
3 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
Přepaš nyní jako muž bedra svá, a nač se tebe tázati budu, oznam mi.
4 Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
Kdes byl, když jsem zakládal zemi? Pověz, jestliže máš rozum.
5 Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
Kdo rozměřil ji, víš-li? Aneb kdo vztáhl pravidlo na ni?
6 На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
Na čem podstavkové její upevněni jsou? Aneb kdo založil úhelný kámen její,
7 Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
Když prozpěvovaly spolu hvězdy jitřní, a plésali všickni synové Boží?
8 Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
Aneb kdo zavřel jako dveřmi moře, když vyšlo z života, a zjevilo se?
9 Кад га одех облаком и пових тамом;
Když jsem mu položil oblak za oděv, a mrákotu místo plének jeho,
10 Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
Když jsem jemu uložil úsudek svůj, přistaviv závory a dvéře,
11 И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
I řekl jsem: Až potud vycházeti budeš, a dále nic, tu, pravím, skládati budeš dutí vlnobití svého.
12 Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
Zdaž jsi kdy za dnů svých rozkázal jitru? Ukázal-lis záři jitřní místo její,
13 Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
Aby uchvacovala kraje země, a bezbožní aby z ní vymítáni byli?
14 Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
Tak aby proměnu přijímala jako vosk pečetní, oni pak aby nedlouho stáli jako roucho,
15 Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
A aby bezbožným zbraňováno bylo světla jejich, a rámě vyvýšené zlámáno bylo?
16 Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
Přišel-lis až k hlubinám mořským? A u vnitřnosti propasti chodil-lis?
17 Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
Jsou-li tobě zjeveny brány smrti? A brány stínu smrti viděl-lis?
18 Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
Shlédl-lis širokosti země? Oznam, jestliže ji znáš všecku.
19 Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
Která jest cesta k obydlí světla, a které místo temností,
20 Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
Že bys je pojal v meze jeho, poněvadž bys srozumíval stezkám domu jeho?
21 Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
Věděl-lis tehdáž, že jsi měl se naroditi, a počet dnů tvých jak veliký býti má?
22 Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
Přišel-lis až ku pokladům sněhu? A poklady krupobití viděl-lis,
23 Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
Kteréž chovám k času ssoužení, ke dni bitvy a boje?
24 Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
Kterými se cestami rozděluje světlo, kteréž rozhání východní vítr po zemi?
25 Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
Kdo rozdělil povodní tok, a cestu blýskání hromovému,
26 Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
Tak aby pršel déšť i na tu zemi, kdež není lidí, na poušť, kdež není člověka,
27 Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
Aby zapájel místa planá a pustá, a k zrůstu přivodil trávu mladistvou?
28 Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
Má-liž déšť otce? A kdo plodí krůpěje rosy?
29 Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
Z čího života vychází mráz? A jíní nebeské kdo plodí?
30 Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
Až i vody jako v kámen se proměňují, a svrchek propasti zamrzá.
31 Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
Zdali zavázati můžeš rozkoše Kuřátek, aneb stahování Orionovo rozvázati?
32 Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
Můžeš-li vyvoditi hvězdy polední v čas jistý, aneb Arktura s syny jeho povedeš-li?
33 Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
Znáš-li řád nebes? Můžeš-li spravovati panování jejich na zemi?
34 Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
Můžeš-li pozdvihnouti k oblaku hlasu svého, aby hojnost vod přikryla tebe?
35 Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
Ty-liž vypustíš blýskání, aby vycházela? Zdaliž řeknou tobě: Aj teď jsme?
36 Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
Kdo složil u vnitřnostech lidských moudrost? Aneb kdo dal rozumu stižitelnost?
37 Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
Kdo vypravovati bude o nebesích moudře? A láhvice nebeské kdo nastrojuje,
38 Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
Aby svlažená země zase stuhnouti mohla, a hrudy se v hromadě držely?
39 Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
Honíš-liž ty lvu loupež? A hltavost lvíčat naplňuješ-liž,
40 Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
Když se stulují v peleších svých, ustavičně z skrýší číhajíce?
41 Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
Kdo připravuje krkavci pokrm jeho, když mladí jeho k Bohu silnému volají, a toulají se sem i tam pro nedostatek pokrmu?
