Књига о Јову 35
1 Још говори Елијуј и рече:
Ještě mluvil Elihu, a řekl:
2 Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?
Domníváš-liž se, že jsi to s soudem řekl: Spravedlnost má převyšuje Boží?
3 Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?
Nebo jsi řekl: Co mi prospěje, jaký užitek budu míti, bych i nehřešil?
4 Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.
Já odpovím tobě místně, i tovaryšům tvým s tebou.
5 Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.
Pohleď na nebe a viz, anobrž spatř oblaky, vyšší, než-lis ty.
6 Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?
Jestliže bys hřešil, co svedeš proti němu? A byť se i rozmnožily nešlechetnosti tvé, co mu uškodíš?
7 Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?
Budeš-li spravedlivý, čeho mu udělíš? Aneb co z ruky tvé vezme?
8 Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.
Každémuť člověku bezbožnost jeho uškodí, a synu člověka spravedlnost jeho prospěje.
9 Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;
Z množství nátisk trpících, kteréž k tomu přivodí, aby úpěli a křičeli pro ukrutnost povýšených,
10 А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;
Žádný neříká: Kde jest Bůh stvořitel můj? Ješto on dává zpěv i v noci.
11 Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.
On vyučuje nás nad hovada zemská, a nad ptactvo nebeské moudřejší nás činí.
12 Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.
Tehdáž volají-li pro pýchu zlých, nebývají vyslyšáni.
13 Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.
A jistě žeť ošemetnosti nevyslýchá Bůh silný, a Všemohoucí nepatří na ni.
14 А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.
Mnohem méně, jestliže díš: Nepatříš na to. Sám s sebou vejdi v soud před ním, a doufej v něho.
15 А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;
Ale nyní poněvadž nic není těch věcí, navštívil jej hněv jeho; nebo nechce znáti hojnosti této veliké.
16 Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.
A protož marně Job otvírá ústa svá, hloupě rozmnožuje řeči své.
