Књига о Јову 34
1 Још говори Елијуј и рече:
And Helyu pronounside, and spak also these thingis,
2 Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
Wise men, here ye my wordis, and lerned men, herkne ye me; for the eere preueth wordis,
3 Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
and the throte demeth metis bi taast.
4 Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
Chese we doom to vs; and se we among vs, what is the betere.
5 Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
For Job seide, Y am iust, and God hath distried my doom.
6 Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
For whi lesynge is in demynge me, and myn arowe is violent with out ony synne.
7 Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
Who is a man, as Joob is, that drynkith scornyng as watir?
8 И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
that goith with men worchynge wickidnesse, and goith with vnfeithful men?
9 Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
For he seide, A man schal not plese God, yhe, thouy he renneth with God.
10 Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
Therfor ye men hertid, `that is, vndurstonde, here ye me; vnpite, `ethir cruelte, be fer fro God, and wickidnesse fro Almyyti God.
11 Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
For he schal yelde the werk of man to hym; and bi the weies of ech man he schal restore to hym.
12 Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
For verili God schal not condempne with out cause; nether Almyyti God schal distrie doom.
13 Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
What othere man hath he ordeyned on the lond? ether whom hath he set on the world, which he made?
14 Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
If God dressith his herte to hym, he schal drawe to hym silf his spirit and blast.
15 Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
Ech fleisch schal faile togidere; `and a man schal turne ayen in to aisch.
16 Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
Therfor if thou hast vndurstondyng, here thou that that is seid, and herkne the vois of my speche.
17 Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
Whether he that loueth not doom may be maad hool? and hou condempnest thou so myche him, that is iust?
18 Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
Which seith to the kyng, Thou art apostata; which clepith the duykis vnpitouse, `ethir vnfeithful.
19 А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
`Which takith not the persoones of princes, nether knew a tyraunt, whanne he stryuede ayens a pore man; for alle men ben the werk of hise hondis.
20 Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
Thei schulen die sudeynli, and at mydnyyt puplis schulen be troblid, `ethir schulen be bowid, as othere bookis han; and schulen passe, and schulen take `awei `a violent man with out hond.
21 Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
For the iyen of God ben on the weies of men, and biholdith alle goyngis of hem.
22 Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
No derknessis ben, and no schadewe of deeth is, that thei, that worchen wickidnesse, be hid there;
23 Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
for it is `no more in the power of man, that he come to God in to doom.
24 Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
God schal al to-breke many men and vnnoumbrable; and schal make othere men to stonde for hem.
25 Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
For he knowith the werkis of hem; therfor he schal brynge yn niyt, and thei schulen be al to-brokun.
26 Као безбожне разбија их на видику.
He smoot hem, as vnpitouse men, in the place of seinge men.
27 Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
Whiche yeden awei fro hym bi `castyng afore, and nolden vndurstonde alle hise weies.
28 Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
That thei schulden make the cry of a nedi man to come to hym, and that he schulde here the vois of pore men.
29 Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
For whanne he grauntith pees, who is that condempneth? Sithen he hidith his cheer, who is that seeth hym? And on folkis and on alle men `he hath power `to do siche thingis.
30 Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
Which makith `a man ypocrite to regne, for the synnes of the puple.
31 Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
Therfor for Y haue spoke to God, also Y schal not forbede thee.
32 А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
If Y erride, teche thou me; if Y spak wickidnesse, Y schal no more adde.
33 Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
Whether God axith that wickidnesse of thee, for it displeside thee? For thou hast bigunne to speke, and not Y; that if thou knowist ony thing betere, speke thou.
34 Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
Men vndurstondynge, speke to me; and a wise man, here me.
35 Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
Forsothe Joob spak folili, and hise wordis sownen not techyng.
36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
My fadir, be Joob preuede `til to the ende; ceesse thou not fro the man of wickidnesse,
37 Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
`that addith blasfemye ouer hise synnes. Be he constreyned among vs in the meene tyme; and thanne bi hise wordis stire he God to the doom.
