Књига о Јову 32

1 Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.

Когда те три мужа перестали отвечать Иову, потому что он был прав в глазах своих,

2 А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;

тогда воспылал гнев Елиуя, сына Варахиилова, Вузитянина из племени Рамова: воспылал гнев его на Иова за то, что он оправдывал себя больше, нежели Бога,

3 И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.

а на трех друзей его воспылал гнев его за то, что они не нашли, что отвечать, а между тем обвиняли Иова.

4 Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.

Елиуй ждал, пока Иов говорил, потому что они летами были старше его.

5 Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.

Когда же Елиуй увидел, что нет ответа в устах тех трех мужей, тогда воспылал гнев его.

6 И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.

И отвечал Елиуй, сын Варахиилов, Вузитянин, и сказал: я молод летами, а вы - старцы; поэтому я робел и боялся объявлять вам мое мнение.

7 Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.

Я говорил сам себе: пусть говорят дни, и многолетие поучает мудрости.

8 Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.

Но дух в человеке и дыхание Вседержителя дает ему разумение.

9 Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.

Не многолетние только мудры, и не старики разумеют правду.

10 Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.

Поэтому я говорю: выслушайте меня, объявлю вам мое мнение и я.

11 Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.

Вот, я ожидал слов ваших, - вслушивался в суждения ваши, доколе вы придумывали, что сказать.

12 Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.

Я пристально смотрел на вас, и вот никто из вас не обличает Иова и не отвечает на слова его.

13 Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.

Не скажите: мы нашли мудрость: Бог опровергнет его, а не человек.

14 Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.

Если бы он обращал слова свои ко мне, то я не вашими речами отвечал бы ему.

15 Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.

Испугались, не отвечают более; перестали говорить.

16 Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.

И как я ждал, а они не говорят, остановились и не отвечают более,

17 Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.

то и я отвечу с моей стороны, объявлю мое мнение и я,

18 Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.

ибо я полон речами, и дух во мне теснит меня.

19 Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.

Вот, утроба моя, как вино неоткрытое: она готова прорваться, подобно новым мехам.

20 Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.

Поговорю, и будет легче мне; открою уста мои и отвечу.

21 Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.

На лице человека смотреть не буду и никакому человеку льстить не стану,

22 Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.

потому что я не умею льстить: сейчас убей меня, Творец мой.