Књига о Јову 3

1 Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.

此后，约伯开口咒诅自己的生日，

2 И проговоривши Јов рече:

说：

3 Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!

愿我生的那日 和说怀了男胎的那夜都灭没。

4 Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!

愿那日变为黑暗； 愿 神不从上面寻找它； 愿亮光不照于其上。

5 Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!

愿黑暗和死荫索取那日； 愿密云停在其上； 愿日蚀恐吓它。

6 Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!

愿那夜被幽暗夺取， 不在年中的日子同乐， 也不入月中的数目。

7 Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!

愿那夜没有生育， 其间也没有欢乐的声音。

8 Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!

愿那咒诅日子且能惹动鳄鱼的 咒诅那夜。

9 Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;

愿那夜黎明的星宿变为黑暗， 盼亮却不亮， 也不见早晨的光线；

10 Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.

因没有把怀我胎的门关闭， 也没有将患难对我的眼隐藏。

11 Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?

我为何不出母胎而死？ 为何不出母腹绝气？

12 Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?

为何有膝接收我？ 为何有奶哺养我？

13 Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,

不然，我就早已躺卧安睡，

14 С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,

和地上为自己重造荒邱的君王、谋士，

15 Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.

或与有金子、将银子装满了房屋的王子 一同安息；

16 Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?

或像隐而未现、不到期而落的胎， 归于无有，如同未见光的婴孩。

17 Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,

在那里恶人止息搅扰， 困乏人得享安息，

18 И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.

被囚的人同得安逸， 不听见督工的声音。

19 Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.

大小都在那里； 奴仆脱离主人的辖制。

20 Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,

受患难的人为何有光赐给他呢？ 心中愁苦的人为何有生命赐给他呢？

21 Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,

他们切望死，却不得死； 求死，胜于求隐藏的珍宝。

22 Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?

他们寻见坟墓就快乐， 极其欢喜。

23 Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?

人的道路既然遮隐， 神又把他四面围困， 为何有光赐给他呢？

24 Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.

我未曾吃饭就发出叹息； 我唉哼的声音涌出如水。

25 Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.

因我所恐惧的临到我身， 我所惧怕的迎我而来。

26 Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.

我不得安逸，不得平静， 也不得安息，却有患难来到。