Књига о Јову 29

1 Још настави Јов беседу своју и рече:

ヨブまた語をつぎて曰く

2 О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,

嗚呼過にし年月のごとくならまほし 神の我を護りたまへる日のごとくならまほし

3 Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,

かの時には彼の燈火わが首の上に輝やき彼の光明によりて我黑暗を歩めり

4 Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,

わが壯なりし日のごとくならまほし 彼時には神の恩惠わが幕屋の上にありき

5 Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,

かの時には全能者なほ我とともに在し わが子女われの周圍にありき

6 Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,

乳ながれてわが足跡を洗ひ 我が傍なる磐油を灌ぎいだせり

7 Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:

かの時には我いでて邑の門に上りゆき わが座を街衢に設けたり

8 Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,

少き者は我を見て隱れ 老たる者は起あがりて立ち

9 Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,

牧伯たる者も言談ずしてその口に手を當て

10 Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.

貴き者も聲ををさめてその舌を上顎に貼たりき

11 Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми

我事を耳に聞る者は我を幸福なりと呼び 我を目に見たる者はわがために證據をなしぬ

12 Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;

是は我助力を求むる貧しき者を拯ひ 孤子および助くる人なき者を拯ひたればなり

13 Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;

亡びんとせし者われを祝せり 我また寡婦の心をして喜び歌はしめたり

14 У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.

われ正義を衣また正義の衣る所となれり 我が公義は袍のごとく冠冕のごとし

15 Око бејах слепом и нога хромом.

われは盲目の目となり跛者の足となり

16 Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.

貧き者の父となり知ざる者の訴訟の由を究め

17 И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.

惡き者の牙を折り その齒の間より獲物を取いだせり

18 Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.

我すなはち言けらく 我はわが巣に死ん 我が日は砂の如く多からん

19 Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.

わが根は水の邊に蔓り 露わが枝に終夜おかん

20 Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.

わが榮光はわが身に新なるべくわが弓はわが手に何時も強からんと

21 Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.

人々われに聽き默して我が敎を俟ち

22 После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.

わが言し後は彼等言を出さず 我説ところは彼等に甘露のごとく

23 Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.

かれらは我を望み待つこと雨のごとく 口を開きて仰ぐこと春の雨のごとくなりき

24 Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.

われ彼等にむかひて笑ふとも彼等は敢て眞實とおもはず我面の光を彼等は除くことをせざりき

25 Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.

われは彼等のために道を擇び その首として座を占め 軍中の王のごとくして居り また哀哭者を慰さむる人のごとくなりき