Књига о Јову 27

1 И Јов настави беседу своју и рече:

Y REASUMIÓ Job su discurso, y dijo:

2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,

Vive Dios, el cual ha apartado mi causa, y el Omnipotente, que amargó el alma mía,

3 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,

Que todo el tiempo que mi alma estuviere en mí, y [hubiere] hálito de Dios en mis narices,

4 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.

Mis labios no hablarán iniquidad, ni mi lengua pronunciará engaño.

5 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.

Nunca tal acontezca que yo os justifique: hasta morir no quitaré de mí mi integridad.

6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.

Mi justicia tengo asida, y no la cederé: no [me] reprochará mi corazón en el tiempo de mi vida.

7 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.

Sea como el impío mi enemigo, y como el inicuo mi adversario.

8 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?

Porque ¿cuál es la esperanza del hipócrita, por mucho que hubiere robado, cuando Dios arrebatare su alma?

9 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?

¿Oirá Dios su clamor cuando la tribulación sobre él viniere?

10 Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?

¿Deleitaráse en el Omnipotente? ¿invocará á Dios en todo tiempo?

11 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.

Yo os enseñaré en orden á la mano de Dios: no esconderé lo que hay para con el Omnipotente.

12 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?

He aquí que todos vosotros lo habéis visto: ¿por qué pues os desvanecéis con fantasía?

13 То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.

Esta es para con Dios la suerte del hombre impío, y la herencia que los violentos han de recibir del Omnipotente.

14 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.

Si sus hijos fueren multiplicados, serán para el cuchillo; y sus pequeños no se hartarán de pan;

15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.

Los que le quedaren, en muerte serán sepultados; y no llorarán sus viudas.

16 Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,

Si amontonare plata como polvo, y si preparare ropa como lodo;

17 Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.

Habrála él preparado, mas el justo se vestirá, y el inocente repartirá la plata.

18 Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.

Edificó su casa como la polilla, y cual cabaña que el guarda hizo.

19 Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.

El rico dormirá, mas no será recogido: abrirá sus ojos, mas él no será.

20 Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.

Asirán de él terrores como aguas: torbellino lo arrebatará de noche.

21 Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.

Lo antecogerá el solano, y partirá; y tempestad lo arrebatará del lugar suyo.

22 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.

[Dios] pues descargará sobre él, y no perdonará: hará él por huir de su mano.

23 Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.

Batirán sus manos sobre él, y desde su lugar le silbarán.