Књига о Јову 20

1 А Софар Намаћанин одговори и рече:

나아마 사람 소발이 대답하여 가로되

2 Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.

그러므로 내 생각이 내게 대답하나니 이는 내 중심이 초급함이니라

3 Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

내가 나를 부끄럽게 하는 책망을 들었으므로 나의 슬기로운 마음이 내게 대답하는구나

4 Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.

네가 알지 못하느냐 예로부터 사람이 이 세상에 있어 옴으로

5 Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?

악인의 이기는 자랑도 잠시요 사곡한 자의 즐거움도 잠간이니라

6 Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,

그 높기가 하늘에 닿고 그 머리가 구름에 미칠지라도

7 Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?

자기의 똥처럼 영원히 망할 것이라 그를 본 자가 이르기를 그가 어디 있느냐 하리라

8 Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.

그는 꿈 같이 지나가니 다시 찾을 수 없을 것이요 밤에 보이던 환상처럼 쫓겨가리니

9 Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.

그를 본 눈이 다시 그를 보지 못할 것이요 그의 처소도 다시 그를 보지 못할 것이며

10 Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.

그의 자녀들이 가난한 자에게 은혜를 구하겠고 그도 얻은 재물을 자기 손으로 도로 줄 것이며

11 Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

그 기골이 청년 같이 강장하나 그 기세가 그와 함께 흙에 누우리라

12 Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,

그는 비록 악을 달게 여겨 혀 밑에 감추며

13 Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,

아껴서 버리지 아니하고 입에 물고 있을지라도

14 Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.

그 식물이 창자 속에서 변하며 뱃속에서 독사의 쓸개가 되느니라

15 Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.

그가 재물을 삼켰을지라도 다시 토할 것은 하나님이 그 배에서 도로 나오게 하심이니

16 Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.

그가 독사의 독을 빨며 뱀의 혀에 죽을 것이라

17 Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.

그는 강 곧 꿀과 엉긴 젖이 흐르는 강을 보지 못할 것이요

18 Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.

수고하여 얻은 것을 도로 주고 삼키지 못할 것이며 매매하여 얻은 재물로 즐거워하지 못하리니

19 Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.

이는 그가 가난한 자를 학대하고 버림이요 자기가 세우지 않은 집을 빼앗음이니라

20 Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.

그는 마음에 족한 줄을 알지 못하니 그 기뻐하는 것을 하나도 보존치 못하겠고

21 Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.

남긴 것이 없이 몰수히 먹으니 그런즉 그 형통함이 오래지 못할 것이라

22 Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.

풍족할 때에도 곤액이 이르리니 모든 고통하는 자의 손이 그에게 닿으리라

23 Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.

그가 배를 불리려 할 때에 하나님이 맹렬한 진노를 내리시리니 밥 먹을 때에 그의 위에 비같이 쏟으시리라

24 Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.

그가 철병기를 피할 때에는 놋활이 쏘아 꿸 것이요

25 Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.

몸에서 그 살을 빼어 낸즉 번쩍번쩍하는 촉이 그 쓸개에서 나오고 큰 두려움이 그에게 임하느니라

26 Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.

모든 캄캄한 것이 그의 보물을 위하여 쌓이고 사람이 피우지 않은 불이 그를 멸하며 그 장막에 남은 것을 사르리라

27 Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.

하늘이 그의 죄악을 드러낼 것이요 땅이 일어나 그를 칠 것인즉

28 Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.

그 가산이 패하여 하나님의 진노하시는 날에 흘러가리니

29 То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.

이는 악인이 하나님께 받을 분깃이요 하나님이 그에게 정하신 산업이니라