Књига о Јову 20

1 А Софар Намаћанин одговори и рече:

Et Tsophar, le Naamathite, répondit et dit:

2 Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.

C’est pourquoi mes pensées m’inspirent une réponse, et à cause de ceci l’ardeur de mon esprit [agit] en moi:

3 Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

J’entends une réprimande qui me couvre de honte, et mon esprit me répond par mon intelligence.

4 Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.

Sais-tu bien que, de tout temps, depuis que l’homme a été mis sur la terre,

5 Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?

L’exultation des méchants est courte, et la joie de l’impie n’est que pour un moment?

6 Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,

Si sa hauteur s’élève jusqu’aux cieux, et que sa tête touche les nuées,

7 Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?

Il périra pour toujours comme ses ordures; ceux qui l’ont vu diront: Où est-il?

8 Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.

Il s’envole comme un songe, et on ne le trouve pas; il s’enfuit comme une vision de la nuit.

9 Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.

L’œil l’a regardé et ne l’aperçoit plus, et son lieu ne le revoit plus.

10 Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.

Ses fils rechercheront la faveur des pauvres, et ses mains restitueront [ce que] sa violence [a ravi].

11 Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

Ses os étaient pleins de sa jeunesse: elle se couchera avec lui sur la poussière.

12 Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,

Si le mal est doux dans sa bouche, [et] qu’il le cache sous sa langue,

13 Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,

S’il l’épargne et ne l’abandonne pas, mais qu’il le retienne dans sa bouche,

14 Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.

Son pain sera changé dans ses entrailles en un fiel d’aspic au-dedans de lui.

15 Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.

Il a avalé les richesses, et il les vomira; Dieu les chassera de son ventre.

16 Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.

Il sucera le venin des aspics, la langue de la vipère le tuera.

17 Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.

Il ne verra pas des ruisseaux, des rivières, des torrents de miel et de beurre.

18 Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.

Il rendra le fruit de son travail, et ne l’avalera pas; il le restituera selon sa valeur, et ne s’en réjouira pas.

19 Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.

Car il a opprimé, délaissé les pauvres; il a pillé une maison qu’il n’avait pas bâtie.

20 Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.

Parce qu’il n’a pas connu de repos dans son désir, il ne sauvera rien de ce qu’il a de plus cher.

21 Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.

Rien n’a échappé à sa voracité: c’est pourquoi son bien-être ne durera pas.

22 Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.

Dans la plénitude de son abondance, il sera dans la détresse; toutes les mains des malheureux viendront sur lui.

23 Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.

Il arrivera que, pour remplir son ventre, [Dieu] enverra sur lui l’ardeur de sa colère, et la fera pleuvoir sur lui dans sa chair.

24 Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.

S’il fuit devant les armes de fer, un arc d’airain le transpercera.

25 Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.

Il arrache [la flèche] et elle sort de son corps, et le fer étincelant de son fiel: les terreurs sont sur lui.

26 Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.

Toutes les ténèbres sont réservées pour ses trésors; un feu qu’on ne souffle pas le dévorera, [et] se repaîtra de ce qui reste dans sa tente.

27 Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.

Les cieux révéleront son iniquité, et la terre s’élèvera contre lui.

28 Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.

Le revenu de sa maison sera emporté; il s’écoulera au jour de Sa colère.

29 То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.

Telle est, de la part de Dieu, la portion de l’homme méchant, et l’héritage qui lui est assigné par Dieu.