Књига о Јову 20
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
Then responded Zophar the Naamathite, and said: —
2 Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
Not so, do my thoughts answer me, and to this end, is my haste within me:
3 Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
The correction meant to confound me, I must hear, but, the spirit—out of my understanding, will give me a reply.
4 Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
Knowest thou, this—from antiquity, from the placing of man upon earth: —
5 Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
That, the joy-shout of the lawless, is short, and, the rejoicing of the impious, for a moment?
6 Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
Though his elevation mount up to the heavens, and, his head, to the clouds, doth reach,
7 Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
Like his own stubble, shall he utterly perish, They who had seen him, shall say, Where is he?
8 Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
Like a dream, shall he fly away, and they shall not find him, yea he shall be chased away, as a vision of the night.
9 Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
The eye that hath scanned him, shall not do it again, neither, any more, shall his place behold him:
10 Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
His children, shall seek the favour of the poor, and, his own hand, shall give back his wealth.
11 Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
His bones, are full of youthful vigour, yet, with him—in the dust, shall it lie down.
12 Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
Though, a sweet taste in his mouth, be given by vice, though he hide it under his tongue;
13 Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
Though he spare it, and will not let it go, but retain it in the midst of his mouth,
14 Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
His food, in his stomach, is changed, the gall of adders, within him!
15 Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
Wealth, hath he swallowed, and hath vomited the same, Out of his belly, shall, GOD, drive it forth:
16 Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
The poison of adders, shall he suck, The tongue of the viper shall slay him;
17 Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
Let him not see in the channels the flowings of torrents of honey and milk.
18 Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
In vain, he toiled, he shall not swallow, like wealth to be restored, in which he cannot exult!
19 Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
For he hath oppressed—hath forsaken the poor, A house, hath he seized, which he cannot rebuild.
20 Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
Surely he hath known no peace in his inmost mind, —With his dearest thing, shall he not get away:
21 Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
Nothing escaped his devouring greed, —For this cause, shall his prosperity not continue:
22 Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
When his abundance is gone, he shall be in straits, All the power of distress, shall come upon him.
23 Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
It shall be that, to fill his belly, he will thrust at him the glow of his anger, and rain [it] upon him for his punishment.
24 Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
He shall flee from the armour of iron, —There shall pierce him, a bow of bronze!
25 Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
He hath drawn it out, and it hath come forth out of his back, —yea the flashing arrow-head, out of his gall, There shall march on him—terrors:
26 Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
Every misfortune, is laid up for his treasures, —There shall consume, a fire, not blown up, —it shall destroy what remaineth in his tent:
27 Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
The heavens shall reveal his iniquity, and, the earth, be rising up against him:
28 Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
The increase of his house shall vanish, melting away in the day of his anger.
29 То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
This, is the portion of the lawless man, from God, and the inheritance decreed him from the Mighty One.
