Књига о Јову 20

1 А Софар Намаћанин одговори и рече:

Odpovídaje pak Zofar Naamatský, řekl:

2 Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.

Z příčiny té myšlení má k odpovídání tobě nutí mne, a to abych rychle učinil,

3 Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

Že kárání k zahanbení svému slyším, pročež duch můj osvícený nutí mne, aťbych odpovídal.

4 Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.

Zdaž nevíš o tom, že od věků, a jakž postavil Bůh člověka na zemi,

5 Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?

Plésání bezbožných krátké jest, a veselí pokrytce jen na chvílku?

6 Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,

Byť pak vstoupila až k nebi pýcha jeho, a hlava jeho oblaku by se dotkla,

7 Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?

Však jako lejno jeho na věky zahyne. Ti, kteříž jej vídali, řeknou: Kam se poděl?

8 Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.

Jako sen pomine, aniž ho naleznou; nebo uteče jako vidění noční.

9 Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.

Oko, kteréž ho vídalo, již ho nikdy neuzří, aniž více patřiti bude na něj místo jeho.

10 Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.

Synové jeho budou přízně u nuzných hledati, a ruce jeho musejí zase vraceti loupež svou.

11 Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

Kosti jeho naplněny jsou hříchy mladosti jeho, a s ním v prachu lehnou.

12 Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,

A ačkoli zlost sladne v ústech jeho, a chová ji pod jazykem svým;

13 Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,

Kochá se v ní, a nepouští jí, ale zdržuje ji u prostřed dásní svých:

14 Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.

Však pokrm ten ve střevách jeho promění se; bude jako žluč hadů nejlítějších u vnitřnostech jeho.

15 Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.

Zboží nahltané vyvrátí, z břicha jeho Bůh silný je vyžene.

16 Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.

Jed hadů lítých ssáti bude, zabije ho jazyk ještěrčí.

17 Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.

Neuzří pramenů potoků a řek medu a másla.

18 Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.

Navrátí úsilé cizí, a nezažive ho, vedlé nátisku svého rozličného; nebude na ně vesel.

19 Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.

Nebo utiskal a opouštěl nuzné, dům zloupil a nestavěl ho.

20 Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.

Pročež nesezná nic pokojného v životě svém, aniž které nejrozkošnější své věci bude moci zachovati.

21 Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.

Nic mu nepozůstane z pokrmu jeho, tak že nebude míti, čím by se troštoval.

22 Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.

Byť pak i dovršena byla hojnost jeho, ssoužení míti bude; každá ruka trapiče oboří se na něj.

23 Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.

By měl čím naplniti břicho své, dopustí na něj Bůh prchlivost hněvu svého, kterouž na něj dštíti bude i na pokrm jeho.

24 Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.

Když utíkati bude před zbrojí železnou, prostřelí ho lučiště ocelivé.

25 Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.

Střela vyňata bude z toulu a vystřelena, nadto meč pronikne žluč jeho; a když odcházeti bude, přikvačí jej hrůzy.

26 Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.

Všeliká neštěstí jsou polečena v skrýších jeho, zžíře jej oheň nerozdmýchaný, zle se povede i pozůstalému v stanu jeho.

27 Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.

Odkryjí nebesa nepravost jeho, a země povstane proti němu.

28 Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.

Rozptýlena bude úroda domu jeho, rozplyne se v den hněvu jeho.

29 То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.

Tenť jest podíl člověka bezbožného od Boha, to, pravím, dědictví vyrčené jemu od Boha silného.